Dođi kući

Dvadeset

Bolelo je kao đavo, ali učenje mišića da ponovo rade, nerava da provode impulse pravdalo je bol. Majda je lagano istezala i Šarlot, svako malo se mršteći na psovke koje nije mogla čedna žena da smisli.
"Možeš li da budeš malo tiša?"

"Budi ti tiha! Frustrirana sam, besna i nemoćna. Ovo nisam ja i ne želim biti. Neću da budem nered od osobe, već stara ja. I boli kao pakao!"

"Znam, Šarlot, na institutu za sportsku rehabilitaciju boli više! Hajde... Ispruži..."

"Treba mi seks! On pokreće mišiće!"

"Trebaju ti batine, napredak ne može preko noći...", trljala je ulje od arnike u Šarlotino koleno, ali bol ostaje ista, "Još par minuta, pa idemo pod vodu."

Šarlot se zagledala u Majdu samo da bi se na sekund nasmejala u sebi. Od srca. Nije bolelo koliko je prezentovala, ali jeste bolelo. Ako će njena kuknjava da natera Majdu da se svuče i uđe sa njom u bazen, onda će da kuka. Današnji čuvar je Džefri, a po svemu sudeći postaće redovan čuvar.
Stajao je nadlakćeno uz samu kuću i imao odličan pogled na bazen. Možda da zamoli momke da naprave i neki ugođaj na bazenu? Možda da popločaju i nameste garnituru? I jedan šank? I neko bilje, koje drvce?
O, Džef će svakako pristati, naročito ako može da zavali guzicu u garnituru i uživa u pogledu na Majdu koja isteže Šarlot.

"Idemo odmah pod vodu, mnogo me boli!"

"Uživaš u pogledu?", Oliver se prišunjao sa flašom piva u ruci.

"Ništa manje nego što bi uživao ti. Nas četvorica iduće nedelje imamo obaveze u Novom Meksiku. Ostaješ sa Šarlot ovde i odgovaraš za sve."

"Idete da se razdužite? Zar ne čekate Šarlot?"

"Ona je na bolovanju i ostaće na bolovanju do kraja oporavka. Ne želimo da ima i jednu mrlju u dosijeu, ako pokrenemo sopstvenu agenciju. Dakle, držiš je kući!"

"Ne idete u Novi Meksiko, zar ne?", otpio je gutljaj piva postavivši tako naivno pitanje.

"Nisi glup. Doni je otišao kod Sem, mislim da su se uselili u vikendicu, ili u jednu od brvnara već. Dilan je sa onom malom Barbi, Leona nešto, nisam zapamtio ime. Šon pokušava da odobrovolji Iv. Šarlot je sama, nemoj da dozvoliš da bude sama. I svi pokušavamo da ostavimo neki trag pre nego što odemo."

"Našli ste Boska. Znaš li da mogu da nađem lokaciju, da želim? Šta misliš da dobijate ako ga skinete?"

"Mi nećemo da ga skinemo, Opium. Mi idemo da bi on poželeo da bude skinut. Ono što je uradio našoj jedinici se ne prašta. Ti brini o Šarlot!"

"I Majdi?", podogao je obrvu, zauzvrat dobio teško režanje.

"O Šarlot. O Majdi ima vremena kada ću brinuti, ti brini o njoj."

"Šarlot nije sama, ima sve nas."

"Jesi li možda primetio kako si oberučke prihvaćen? Možda da delite istu bol? Ili da je ovde klima drugačija? Jesi li možda primetio da je ozvorena prema tebi kao i prema nama, a da ti mi nismo još zavrnuli vrat? Koliko si piva popio sa Danijelom?", neočekivano pitenje zateklo je Olivera.
Popio je i previše piva na tremu pred kućom, u gostionici kod Iv ili u nošnim vožnjama praveći Danijelu društvo. Zajedno su uhodili bliske ljude.

"Pa, veseli zeko... Nije ti zavrnut vrat zbog Danijela. Za kratko vreme video je ono što ja znam i ubedio je ostale da ako... Ako nam se putevi ukrste, mi se sklonimo..."

"Ja sam mu rekao za privatne agencije... Imate bunker u Everetu."

"Nisi mu ti ništa rekao da on nije znao. Danijel je bio pet koraka ispred tebe. Dakle, brini o Šarlot i brini dobro..."