Dođi kući

Dvadeset i četiri

Sunce je pozivalo na radost. Sunce se igralo sa grana krošnje pokazujući svoju snagu, prolazeći kroz još malo žuto lišće. Sunce je milovalo Trevisova stara pleća dok je popravljao sve što se popraviti ne može. Jedno šareno mače muvalo mu se oko nogu, svako malo grabeći mu teške nogavice.
Za stolom na tremu teška situacija. Nad stolom nadvili su se tamni oblaci tišine, dok su Šar i Iv ispijale kafu, a muškarci samo ćutali. Slona pored sebe su uspešno izbegavali, komarac je imao punu pažnju.
Posramljena, Šar nije želela da pogleda u Olivera. Priuštila mu je besplatnu predstavu, nevoljno ga uvlačeći u ulogu. Iv rastrzana između razuma i želuca znala je da će srce najviše stradati.
Nasuprot njima, muškarci osim Džefa bili su daleko opušteniji.
Džef je nesvesno preuzeo Šonovu ulogu i postao otac jedinice.
Imao je brdo briga na svojim plećima, nesvesno i svesno ih preuzimajući, štiteći ih podjednako što od sploljašnjeg sveta, što od njih samih. Nova briga bila mu je na vidiku, Teodor je nogu pred nogu sa decom koje je vodio za ruku prilazio kapiji, samim tim i popločenom prilazu.
Nasmešio se nesznatno, eto mu razbribrige i skretanja misli ostalima sa bitnih problema. Ili onih manje bitnih, kako mu se pre činilo.

"Vidi ko nam dolazi?", prvi se oglasio Šon, Džef ue uredno ignorisao Teodorovu pojavu.

"Doveo decu da mu nos ne slomimo", Dilan je rekao ispid glasa, gurajući nogom u Donija. Sem je rano ujutru otišla u Everet, posao je čekao.

"Iv, možeš li...", bilo je bespredmetno govoriti više, žena je znala da se stvari neće odvijati u lepom pravcu. Ustala je sa ljuljaške i prišla Teodoru. Pružila mu ruku i preuzela blizance, vodeći ih u kuću na sok i kolače. Kafom ga nije ni ponudila.

"Otkud ti?", Šar je podigla pogled i šaku razvukla preko čela. Smetalo joj je jako sunce.

"Moramo da razgovaramo, Šarlot. Obećao sam tvom ocu da ću ti reći istinu. I..."

"Ja sam obećala ocu da ću te čuti, ali da li ću slušati... I da li ću te ubiti, nisam obećala. Govori..."

"Možemo oi negde nasamo?"

"Teo... Za slučaj da ne vidiš ja ne mogu da se krećem. A njih ne želim da pomeram. Ćutaće, neće ti smetati, dakle sedi i govori...", sklopila je ruke na grudima osetivši dim Oliverove cigarete. Palio ih je da uposli ruke...

"Ovako... Ispao sam gad. Desile su se neke stvari zbog kojih se strašno kajem. Želeo sam... Kada si se vratila, želeo sam... Da te vratim sebi. Da te ponovo osvojim... Ali Oliver... Kada sam video vašu prisnost u mojoj kući...", nije mucao, ali je bilo osetno da tekst smišlja u hodu, "Laže, Šar", Džef je stavio prst prejo ustiju i nastavio da sluša.

"Znam da laže. Još uvek čekam taj razlog zašto bi te saslušala. Dakle?"

"Želeo sam te nazad, dođavola! Ali moj brat te osvojio. Na kraju, verili ste se", izmamio je blagi kez koji se razvio na Dilanovom licu, "I dalje mulja... Braune, pripaj, da joj mi ne bi rekli!", glas mu je bio strog. Ne treba se plašiti Džefa, treba se plašiti onog ko sve drži pod kontrolom, treba se plašiti Dilana.

"Prevario sam te na koledžu. Eto, rekao sam. Imam Sidu, Šarlot. Umirem..."

"I šta sada pecaš? Sažaljenje?", ovog puta je zagrmeo Doni, "Šar, prevario te sa muškarcem, bila si u vezi sa biseksualcem koji nije imao muda da ti kaže da nisi njegov tip. Bila si mu paravan. Voleo je kurac više nego išta. Kukavica koja ne sme ni ocu ni majci da kaže kako se zarazio. Hej, nemam ništa protiv vas, ali barem imajte muda da govorite. Žena koja je oženio imala je leukemiju, deca nisu njegova, jer je on hiv pozitivan!"

Sve je utihnulo i nešto je prslo. Planeta nije prestala da se okreće, niti vetar da fijuče. Čak je i sunce bilo u sekundi svetlije. Pukli su Teodorovi snovi o Šarlot i njenom povratku u njegovo naručje. Polomili su se i rasuli ispod ljuljaške, zatim ostatak krhotina odskakutao je i nestao u travnjaku. Pogled na Šarlot i njenu bezizražajnost zakucali su poslednje staklence u crnu zemlju, "Ti si ovo znala?"

"Nisam. Ali nisam očekivala ništa manje. Dobro, razgovarali smo, rekao si šta si imao, ja ti dajem oprost."

"Šarlot..."

"Ne, sve je rečeno, sada skupi svoju dečicu i gubi se s mog poseda. Ne vraćaj se, ne gledaj u mene, ne obraćaj mi se."

"Šarlot, nisi bila takva..."

"Ne, bila sam klinka. Sada sam odrasla žena sa dozvolom za nošenje pištolja. Gubi se, Teodore! Gubi se!", tiho je govorila stezajući svoj trbuh koji se bunio. Mučnina je bila jaka, želela je da sve stovali ispred sebe. Grizla je usnu dok je pogleda držala fokusiran na Teodorovom licu i njegovoj spoznaji da više nema apsolutno ništa. Možda je želeo oproštaj. Dobio ga je. Možda sažaljenje, saosećanje? Neće dobiti to, ne od Šarlot. Ko se saosećao s njom? Kada je rađala mrtvu devojčicu? Niko. Ko je držao za ruku? Niko. Niko je nije žalio, niko tešio osim oca. Ko joj je pomogao da se uzdigne i nastavi dalje nakon pada? Samo njena jedinica neprilagođenih i razuzdanih muškaraca.

"Žao mi je što prekidam ovako dirljiv susret, ali imamo situaciju", Džef je pokazao na telefon što je bio siguran znak da svi ustanu i krenu u kuću. Oliver je gurao Šarlotina kolica, "A ti... Kupi se i gubi odavde. Dobio si što ti je obećano, ti bolesni kučkin sine! Vezao bi je za sebe? Da nikada nema svoje dece? Da nikada ne oseti istinsku nežnost? Ti kukavice! Pakuj svoju kopilad i zaboravi da Šarlot postoji. Nemoj ni oca da ti vidim, odsećiću mu kurac i nateraću te da ga pojedeš!", okrenuo je leđa i poslednji ušao u kuću. Iv je izvela musave dečake, darujući ih kesom kolača i mlakim osmehom. Teodora pogledom punim prezira.

Vrteo se po dnevnom boravku kao zver zarobljena u kavezu. Stigle su mu dve poruke, obe se tiču njegovog tima. Čarls Bosko je prevezen na sigurnu lokaciju, MekAlister je poslao tačne koordinate. Treba da ga posete pre suđenja. Druga poruka više se ticala Dilana, ali opet se odražavala na ceo tim.

"Ne mogu da vam budem mama i tata. Uzmite se u pamet. Doni, dovedi Sem ovde, da bude sa Šar i Oliverom. Iv, molim te popusti malo čoveku, ranjen je u ime domovine", osmeh mu je bio slabašan, "Šone, zovi oca da nam spremi dokumenta, tebi se bolovanje završava sledeće nedelje, Šarlot ne još. Mi da se razdužimo za Šar je posle lako", spustio je na kraju pogled na Dilana ,pa teško uzdahnuo..."Od svih žena morao si da se zakačiš za onu koju ne treba. Pol Morgan je veteran, oženjen drugi put. Prvi brak Lisa, drugi brak Denis i Aleta. Nije agresivan, nije nasilan, samo je patrijahalan. Kako je Lisa dete iz prvog braka mora da bude pod teškom čizmom i po pravilima službe. Još ti ne zvoni u glavi?"

"Meni zvoni, bio je trener u bazama širom Evrope, prvi put ratovao u Pustinjskoj oluji. Mislim da smo se o sreli par puta...", Oliver je zagledan u prozor nastavio da steže Šarlotinu ruku. To je jedini kontakt koji mu je nakon pređašnje noći dozvolila.

"To znači da naš drugar Dil ima veliki problem. Tata vodi računa s kim je njegova devojčica. Ako zezne tatinu devojčicu, navućiće sto đavola na nas..."

"Danas ću je videti j gradu. Čeka me u podne..."

"Onda idemo zajedno, imam posla u gradu", Džef se nadovezao uzimajući bunt novčanica iz šteka.
Iv je prišla Šonu i spustila ruku na njegovo rame. Želudac i slepi miševi u njemu su pobedili, spustila je usne na njegove uz prećurno obećanje.

Šarlot se otkotrljala do terenca. Čekala je Olivera da joj otvori vrata i kolica spakuje u gepek, terapija se ne preskače. Ćutala je... Džef je bio u pravu, treba da se ponašaju kao odrasli, ne može on da rešava sve njihove probleme.
Navalila je glavu na staklo i vezala pojas, ne obraćajući pažnju na lupu vratima. Doni je seo pored nje na zadnju klupu i Oliver je startovao motor automobila. Krstarili su lagano gradom  ka klinici za sportku rehabilitaciju Sijetla.