Dođi kući

Tri

Dilana je nerviralo besomučno kucanje na vratima. Bio je ranoranilac, budan odavno, uživao u svojoj kafi. Sada mu je taj trenutak uživanja narušen, mora da ustane iz fotelje i dođe do ulaznih vrata.

Stao je. Kroz bočno staklo mogao je da vidi i ko je kucao na vratima. Teo. Teodor, momak iz komšiluka. Muškarac sa groblja. Velika Šarlotina ljubav.

"Šta želiš?", pitao je iako ni to nije nameravao. Namera mu je bila da muškarca upozna sa gospođom Levicom.

"Tražim Šarlot. Žao mi je što sam one večeri... Ma, žao mi je što..."

"Šta ti je tačno žao? Zatekli smo te u kući koja treba biti prazna. Šarlot nije znala ko si. Za šta ti je žao? Što si slomio jadnu devojku? Što si razočarao njenog oca? Šta tačno?"

"Danijel mi je oprostio. Moram... Žao mi je... Moram da razgovaram sa Šarlot. Nije bilo prilike ranije..."

"Dečače", možda je Dilan bio i mlađi od njega, "Šarlot spava. Danas ima obaveza, sutra neće imati vremena, a nakon svega, možda i neće želeti da razgovara sa tobom."

"Jesi li ti njen... Partner?", nije znao kako da ga oslovi, Dilan je to osećao, "Njen ljubavnik?"

"Ako pitaš da li je sama, loše si se izrazio. Mi smo parneri. Zapravo, svi mi. Međusobno. Ali nismo emotivni partneri. A da li je sama... Pa ne bih znao reći. Odlazi. Sada", pogledao je preko ramena i zatekao Šonov upitni pogled, "Jer možda sam raspoložen da te pustim da živiš, ali ne garantujem ti da će on."

"Samo joj reci da sam je tražio", koračao je polako unatrag, poznavao je tu betoniranu stazu.
Iako je Dilan delovao mekano, bio je besniji i strašniji od Šona. Možda i od Donija. Džef je bio kategorija za sebe.

"Obećali smo Danijelu da ćemo je čuvati", odgovorio je na Šonovo nepostavljeno pitanje, "To znači, čuvaćemo je i od prošlosti. Ne znam tačno šta se dešavalo između njih dvoje, ali da ostaviš trudnu devojku i nestaneš..."

"Dobro si postupio. Ali, rećićemo joj da je dolazio, Renton je malo mesto, srešće se. Na kraju krajeva, roditelji mu žive niz ulicu", Šon je bio glas razuma u celoj jedinici, ostali su bili usijane glave.

"Rećićemo joj...", Dilan je pre bio za to da Teu slomi nos nego da dozvoli razgovor sa Šarlot, ali ti je samo njegovo mišljenje.
Zagledao se kroz bočno staklo vrata. Milion puta je gledao isti prizor, svaki put kada bi bili na dopustu.
Znao je ta vrata i kako škripe i kako se zaključavaju. Znao je i kako je imati rutinu... Svidelo mu se imati rutinu, to je naučio uz Danijela...

Za osam godina koliko je proveo u jedinici, Dilan Pejton je barem dvadest puta bio pred suspenzijom. Svih dvadest puta samo u prvoj godini dok nije došla Šarlot.
Nije mu bila 'lepa na oko', ali je bila dovoljno luda, da u trenutcima njegovog bezumlja skoči mu na leđa i svoju dugačku kiku obmota mu oko vrata. Koristila je to što nikada ne bi udario ženu, koristila je to veoma pametno.
Ubrzo, smirio je svoje ispade, a trenutke bezumlja preusmerio na treninge. Šar, kako su je kasnije prozvali, bila je odlična sa nogama, malo slabija na rukama, ali je snalažljivoću, preciznošću i brzinom nadomestila svoje nedostatke.
Uvela ga je u red ni ne znajući to. Šest meseci nakon dolaska, pozvala ih je sve kod nje kući za vreme dopusta. Obećala im tople krevete i ukusnu hranu. Tada se podsmehnuo na ponudu, sada... Da je znao bolje, mnogo ranije bi potražio čoveka koji je podigao osobu poput Šarlot i zamoli bi ga da vaspita i druge ljude na isti način.
Tada nije znao koja je poenta putovanja avionom od šest sati, od Novog Meksika do Sijetla, samo da bi se Bebi njihove jedinice ugodilo, sada je znao da je njihova Beba bila sve samo ne lepo lice. Šarlot je bila neiskvareno srce i čista duša njihove jedinice.
Bila je sve što on i nije bio baš.
Sa dvanaest godina sklonjen sa ulice gde ga je otac alkoholičar zaboravio i dat u ustanovu. Sa petnaest pobegao zajedno sa još jednim dečakom. Tukao se, pravio probleme. Učestvovao u uličnim borbama i na kraju povredio nekog.
Sa sedamnaest godina sam ušao u policijsku stanicu i prijavio se za zločin. Stariji muškarac, tog dana saznao je da je on bivši policajac, uzeo ga je pod svoje. Doveo ga u red i stavio na noge. Završio je školu, upisao akademiju. Njegov usvojitelj nije doživeo da vidi to, ubijen je u pokušaju pljačke prodavnice.
Zato je sve dobro video Danijel.
Godinama se trudio da Danijel bude ponosan na njega, dođavola, svi su se trudili da Danijel bude ponosan na njih.
I nastaviće da se trudi.
Biće dobar čovek, kakvim ga je Danijel smatrao.
Čuvaće Šarlot svim silama, kako ga je Danijel zamolio.