Dođi kući

Devet

Možda je bio dama kuće, ali nije bio domaćica kuće. Trebalo mu je da izađe van i prozuji. Stiskalo ga je i štipalo na grudima gde je sakrio Danijelovo pismo. Prvo je otišao u nabavku. Zatim do pošte i proverio pretenac gde je stizala službena dokumentacija. Pronalazio je sebi  neke zanimacije samo da bi mogao da odloži samo čitanje pisma. A ono ga je jelo...
Nije da nije bio spreman da ispuni volju čoveka koji ga je poštovao, već nije bio spreman da pročita njegove poslednje reči. Poput Šarlot, teško se pomirio sa činjenicom da Danijela više nema. Da neće imati s kim da igra šah ili da razgovara o filozofima i njihovim filozofijama.
Čovek kog je voleo poput oca je jednostavno nestao i to je bolelo.
Seo je nedaleko od muzeja, na pločniku i počešao grudi. Pismo ga je svrbelo....

Donalde...
Ako sam trebao imati sinove, bili bi poput vas červorice. Dozvoljavam sebi da te prisvojim, kao i ostale, dozvoljavam sebi da vas prigrlim i ne pustim.
Donalde, svi imamo svoje demone. Tvoji su mirni, moji su smireni, Dilanovi vezani, Džefovi pod kontrolom... Šarlotini su i te kako živi. I aktivni. Šon i ostali znaju koliko ćeš znati i ti. Osoba koja je odgovorna za Šarlotine demone jeste, ali i nije Teodor. Molim vas da ga ne ubijete pre nego što makar jednom ne razgovara sa Šarlot i objasni joj razlog svog odlaska.
U kratkim crtama, dobro je što je ostavio, bez obzira što joj je to slomilo srce. Neću ti reći više ništa, nije moja priča da je ispričam. Moje je da ti dam objašnjenje za neke stvari, možda lakše shvatiš zašto je roditeljatvo teško. Klarina smrt nije bila slučajna i vinovnik njene smrti je mrtav više od godinu dana.Ne želim da se oko toga kopa, samo znaj da je sve anulirano.
Na žalost, sve se nekako vrti oko Braunovih i to je ono što me još uvek boli, ali  rzgovor između Tea i Šarlot mora da se desi. Neka shvati da nije ništa skrivila ili pogrešila, ali neka zna i zašto je ispaštala. I to ti ne objašnjava bap sve, ali shvatićep, pađetan si.
U strahu za Šarlot kad se pridružila jedinici napravio sam bunker. Upoznavši sve vas, rešio sam da bunker proširim i dam vam osiguranje u ruke. To čini roditelj. Loše stvari u cilju boljih. Za svoju decu.
Neću te moliti da paziš na Šarlot, ne moram ni da tražim ti to odavno radiš, zar ne? Ti si onaj koji je doveo u red kada je bila pred pucanjem. Rekla mi je, ne brini. Onog dana kad je ušla u javni toalet i odsekla kosu, priznala je da su je sekunde delile da oštrici ne zabije sebi u srce. Onda je pomislila na tebe i rešila da zbog tvoje naklonosti i brige koju osećaš za njom to ne učini. U to vreme, nisam joj ja bio bitan, već ti. Ti si prva osoba sa kojom se povezala, ne sa Šonom. Njega je poštovala, ali u tebi je videla porodicu. Tebi sam zahvalan za život svog deteta.
Šarlot je poput svoje majke, jedna ljubav za života. Zato znam da Teodor nije bio njen pravi izbor. Prva ljubav svakako, ali ne i prava. Prava će tek stići, zar ne? Znam, znam, tvoji odlasci u Everet i česta noćenja... Znam, jer opet to čini roditelja. Da sve zna. Nije samo afera zar ne? Imam molbu za tebe, nećeš me odbiti, znam. Dovedi je iz Evereta. Zaključaj je u brvnari. Voli je do besvesti, pa sve ponovi. Šarlot ne treba nekog ko će da je štiti, ali tebi treba neko da te voli. Da te prihvati baš takvog kakav jesi, genijalan, jedinstven, fantastičan. Doni, sine moj, ti si mi možda najsličniji od svih sinova, tebi treba tako malo. Tebi treba samo ljubav. Mojoj Šarlot treba ljubav, poguraj je da je prihvati. Šonu treba prijatelj, Dilanu njegova plavuša a Džefu... Njemu oslonac i krila će se sama raširiti. Tvoje je da budeš dobar sin, samim tim dobar brat i povrh svega prijatelj na koga se može računati, a ja ću ti i na onom svetu biti zahvalan...
Ostani mi takav kakav si, od srca ti to želim.
Tvoj otac i prijatelj Danijel Pirs...

Nasmejao se od srca.
Znao je. Tačno je znao, nije moglo od njega da se sakrije. I noćenja u Everetu i sreća kada se sa noćenja vrati. Znao je, bio mu je prijatelj i otac.
Ovakvo zaveštanje će drage volje uslišiti, samo mu je krivo što ne zna ko je odgovoran za smrt Šarlotine majke. Voleo bi da mu sam presudi...
Pogledao je u ruke i papir sa izvornim rukopisom Danijela Pirsa. Želeo je uspomenu, ali ne i da ta uspomena ikako povredi Šarlot. Spakovao je kuglu papira i bacio u slivnik pored ulaza u sam muzej... Zatim, izvukao je kljupeve automobila i irenuo za Everet. Tamo gde mu je srce kucalo.
Vozio je užasno brzo, znao je da je butik prestao sa radom odavno, ali i da je ona verovatno u restoranu pored. Volela je da večera tamo, naropito nakon deuge smene. Za tri godine koliko se viđaju sa prekidima, upamtio je njenu rutinu.
Žurio je da je zatekne makar na izlasku iz restorana. Da je vidi, a onda možda i spakuje u gepek, sakrije u brvnaru i voli do jutra. Pa ponovi postupak, kako je Danijel zaključio da treba.
Parkirao je automobil i čekao... Pitao se da li da otvori vrata i izađe ili ostane i ćuti... Pitanje mu je ostalo u vazduhu, jer je bila poput anđelčeta... U crnoj suknji i ružičastoj košulji, čekala je svoj prevoz. Nije znala da je grabljivac poput njega posmatra, želi, obožava...

"Sem! Sem", dozivao je i mahao rukama da ga vidi.

"Don!", osmeh joj se raširio licem i krenula je ka njemu, "Otkud ti?"

"Došao sam da te kradem, a možda..."

"Želim da kažeš da ostaneš, ali ne verujem da hoćeš. Kako si, Done?"

"Odlično, kradem te i vodim na jedno lepo mesto. Može?", oči su joj bile kao u laneta, smeđe, tople i velike. Iznenađene.

"Može, samo me vrati na vreme za posao" ušla je u automobil i pre nego što je vezala pojas poljubila ga zvučno. Zatim i željno, jer prošla su duga tri meseca.

"Gde me vodiš?"

"Negde gde mi je otac rekao da te vodim! Svideće ti se..."

"Doni, znaš li da sada prvi put govoriš o porodici?", shvatio je da je Danijela oslovio ocem, i to mu je došlo tako prirodno. Nasmešio se...

"Rođen sam kako sam rođen. Živeo kako sam živeo, ali oca sam dobio pre sedam godina, prvi put ga danas  tako oslovio. Umro je prole nedelje, sahranili smo ga pre par dana... Rođen dam kao jedinac, danas imam tri brata i sestru... Sem, pričaću ti o njemu jednom, ali danas ne. Imamo ovu noć i želim da pričamo o nama."

"Znam da sutra odlaziš, tako da ne bih ni pričala...", vrlo brzo su stigli do vikendice i brvnara. Oči su joj postale još veće, iznenađenje je bilo primetno, "Šta tražimo ovde?"

"Zašto?", bio je zabrinut.

"Ovo je bilo imanje Klare Pirs, njen suprug je dolazio ovde sa radnicima. Trebalo je da bude poklon njegovoj ćerki kada se uda..."

"Sada je ovo naše imanje. Danijel Pirs je postao moja porodica, a njegova ćerka moja sestra. Rekao mi je da te dovedem ovde i zaključam. Da te ne puštam..."

"Ali, Done... Ti odlaziš. Imaš posao, imaš jedinicu..."

"A šta ako ti kažem da ne odlazim? Šta ako... Ostanem?", nije dočekao odgovor, prekinuo ga je poljubac.
Zagrljaj koji prisvaja, drhtaj tela koji obećava.
Odgovor mu nije trebao da bude izrečen, odgovor mu je bio pokazan.

'Danijel, ti jesi bio moj otac', pomislio je dok je jednu divnu devojku nosio u naručju...

🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺

Imam noćni život, pa dok mašina pere i ja čekam veš za peglanje, ispravljam napisano, a Boga mi ima šta da se ispravlja... Za štamparske greške ne odgovaram, njih ispravljam kad stignem...