Dođi kući

Dvadeset i dva

Majda je pomogla Šarlot da se okupa, pa je polako prevela sa stolice u tuš kabini na kolica. Kosu je bilo najlakše osušiti, dva poteza peškirom i kratke crne vlasi bile su suve. Ostatak tela tapkale su naozmenično, Šarlot je i dalje osešala bolne senzacije.
Lupanje na vratima značilo ke da još nekome treba kupatilo, pa će taj neko korati da hoda po mokrim pločicama.

"Do tvoje sobe je Danijelova radna soba. U njoj spava Iv..."

"U redu", Majda je poput devojčice spustila pogled pred Džefom i nastavila da trlja Šarlotina stopala.

"Šarlot? Oliver se već uselio u tvoju sobu."

"Očekivala sam. Šta je s tobom?", nije aludirala na raspored spavanja, pitala je videvši da stiska pesnice.

"Doćiše Teodor ovih dana. Upravi sam ga oterao."

"Bolje ti nego da ga ubijem ja. Šta hoće?"

"Da ti donese cveće?", slegnuo je ramenima, znao je šta je hteo. Video je kako reaguje na Šarlot.

"Neka si ga nabije u dupe!"

"Odakle znaš, možda voli ružin trn u guzici?"

Smejala se Džefovim rečima, smejala se i dok joj je Majda pomagala da se smesti u krevetu. Mogla je da pomera stopala, ali to nije bilo bez bola. Mogla je da se odigne rukama i prebaci se na krevet ili stolicu, ali još uvek nije mogla, niti smela da se osokoli na nogama.
Vrata su se otvorila i Oliverov umorni pogled prešao je preko Šarlotinog tela. Odigla se rukama i sela iz uzglavlje. Bila je okupana i mirisna poput cveta, Oliver je delovao umprno i iscrpljeno.
Došao je do komode i izvukao čist peškir, izgleda da je red za kupatilo postao mnogo veći.
Kada je bila dete jednim delom žalila je što je jedinica, a opet i bila zahvalana što je tako. Njen otac se trudio da joj ništa ne nedostaje, što verovatno ne bi bilo moguće da ih ima više. Opet,  erovala je njegovim rečima da postoji više vrsta porodica, pa je upravo jednu od njih stekla sama. Porodicu koja diše kao jedan.

"Pomeri se malo", napokon se vratio u sobu i odmah s vrata skinuo majicu.

"Sedim na svojoj strani."

"Sediš na sredini, nema tu mesta za mene", stavio je telefon na sto pored prozora, te odmah seo na svoju stranu kreveta.

"Olivere, ima mesta, samo se opusti. Nećeš me povrediti", spustila se na jastuk, ležeći na leđima. Želela je da ga osmotri, a opet i da mu pruži deo privotnog prostora.

"Kada sam pristao da se uselim ovde nisam verovao da ću u kratko vreme da zaboravim na bol. Okupirali ste mi život i apsolutno me zadržali na površini", gurao je ruku ispod Šarlotinih pleća hvatajući je u zagrljaj, "Želeo sam da vičem. Dejvid je bio moj otac i nije nivelisao račune. Nisam naplatio Timotiju njegovu bol za očeva života..."

Lica zagnjurenog u Oliverove grudi, slušala je ispovest. Nije želela da ga zaustavi, nije smela da ga prekine, iako mupkarci ne plaču tako često, i oni osećaju bol, "Onda ste izašli iz terenca, vas petoro, prišli mi i više se nisam osećao usamnjeno sparam Timotija i njegove srećne male porodice. Tvoj otac je bio u pravu, u ovoj kući imaću uvek mir. I svoje mesto...", disao je duboko pre nego što je spustio poljubac u Šarlotinu kosu. Čvršće je stegao u zagrljaj, jače privukao sebi...

"Promenili smo se, Olivere. Nismo isti, bol nas menja. Gubitak nas menja. Nekada ojačamo, nekada puknemo, nekada izgubimo, nekada steknemo. Bol me poslala daleko, bol me ojačala, kroz bol sam sazrela. Iz bola sam naučila i spoznala. Promenili smo se, ti si se promenio... Poljubi me..."

"Ne, neću", spustio je pigleda ka njenim očima koje su virile dok je nosem češkala njegove grudi, "Poljubi me", zahtevala je.

"Neću te poljubiti, jer mi smo se promenili. Obećao sam sebi da ću te prvo upoznati, da ćeš ti upoznati mene. Promenili smo se, nismo više ono dvoje koje se susrelo u baru uz viski i pivo. Niti si ti više polomljena, niti sam ja više tako jak. U tom baru, tražila si utehu, ja sam prihvatio noć za zaborav, ali ti ljudi mi više nismo."

"Poljubi me!", grebla mu je leđa, više nije zahtevala, već je počela da moli.
Grlila ga je podjednako jako kao i on nju. Noge je uspela da obmota oko njegove butine i privukla ga bliže. Bila je željna njegovog dodira, mesec dana svakodnevnog druženja bez dodira, zagrljaja čednih i poljubaca nežnih, prijateljskih naterali su je da tinja poput komadića žara pod mokrim drvetom. Da dimi, dimi i idimi, a ne može da se rasplamsa, "Poljubi me!"
Stegla ga je nogama još jače i počela da se trese u orgazmičnom raspoloženji, "Mrzim te!", brisala je znojavo čelo o Oliverove grudi pokušavajuću da ku se otrgne iz zagljaja, ali on je još čvršće držao, "Mrzim te! Da sam htela sama da se odradim, odradila bi se!"

"Prelepa si kada svršiš", poljubio je u čelo zatim u nos, "Ali meni treba vremena... Želim da me znaš, jer mi više nismo isti...", spustio je ruku na njene gaćice i prešao preko vlažnih nabora šaljući još jedan drhtaj kroz njenu kičmu.

"Mrzim te...", okrenula mu je leđa ostavši u nežnom zagrljaju...

Muškarac je sedeo na stolici za ljuljanje na tremu. Držao je pivo u ruci dok mu je štaka stajala naslonjena na zid. Na suprotnoj strani bio je prozor Danijelove radne sobe i u njoj svoje stvari je raspakovala Iv. Verovatno se spremala za spavanje. Verovatno je češljala svoje lokne. Popio je još jedan gutljaj piva... "Gde si pošao?", pitao je Dilana koji je vrteo ključ oko prsta.

"Da osmotrim okolinu."

"I budeš siguran da je pazar prebrojan. Gde se nalazite vas dvoje?"

"Na početku... Nije jednostavno."

"Nikada nije...", video je Iv na prozoru. Nisu bili tihi, radoznalost je probuđena, "Iv, jesi za pivo?", podigao je svoju flašu i osmehnuo se.

"Mogla bih, da znaš!", vratila se u sobu, samo da bi već minut kasnije sedela na ljuljašci pored Šona sa novim pivom u ruci, "Nisam se zahvalila za sve..."

"Ne treba da se izviniš. Znaš, da je neko drugi ranije odreagovao, ti ne bi bila u toj sitiaciji."

"Ili da se nisam udala za budalu? Šone, jako mi se dopadaš, ali Patrik je obeležio moj svet na vrlo ružan način, treba mi vreme da ponovo verujem... Ovaj, ljudima..."

"Ili u osećanja. Zato si ovde, da znaš gde imaš mirno mesto da mozak odmoriš. Ili da plivaš sa Šarlot. Ili da jednostavno stekneš poverenje u ljude. Dajem ti prostora koliko god ti treba... Šta god da zaključiš, podneću kao veliki dečak...", slegnuo je ramenima, ali Ivin gest ga zatekao nespremnim. Spustila je usne na njegove u jedan lagan i mekan poljubac, samo da bi zatim spustila glavu na njegovo rame, "Hvala, Šone. Vi ste divni ljudi..."

Dilan je sedeo u automobilu na samom prilazu. Nije želelo da prekine rikom automobila njihov čarobni trenutak. Lagano je izašao iz automobila i još lakše zatvorio vrata. Krenuo je pešice ka centru grada i maloj prodavnici... Da obiđe plavušicu i samo joj se nasmeši. Na jedan sekund da je vidi pre nego što uđe u automobil njenih roditelja kojim dolaze po nju...

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️