Dođi kući

Trideset i sedam

"Donalde... Shvataš ozbiljnost situacije?", Mek Alister je pusio gusti dim cigareta iz ustiju, "Pre pet godina počistili ste nered i napravili nov. Meni ste nakačili samo nove probleme i nove obaveze..."

"Mi još uvek čistimo taj lom. Mnogo je duhova ostalo nakon svega i stalno izlaze novi. Dilan i Šarlot su se smirili kada su dobili svoje zadovoljenje, ali Šon... Misliš da je odmazda koju su njemu i Iv načinili oprostiva? Nije..."

"Nakon sveg, mislio sam da je Šon jedini koji ima mozga u glavi, ali pogrešio sam. Najstabilniji ste ti i Džefri. Oliver je ponovo na zadatku?"

"Biće na zadatku dok ne završi poslednji sa spiska. U suprotnom, Šarlot će biti besna..."

Koračao je kroz šipražje do bunkera iz kog je dopirala kakofonija glasova. Jasno je čuo Šarlot, ali ne i ko je sve sa njom. Sudeći po broju automobila, moguće je da su svi bili prisutni.

"Da vidim šta je prekinulo moje uživanje ovog dana", zatvorio je poklopac bunkera za sobom i susreo Šonov plamteći pogled. Besan, plamteći pogled.
Šarlot je držala cigaretu u ustima i čašu viskija u ruci, a pri tom ona ne pije i ne puši.

"Sranje, eto šta je prekinulo tebe i Lisu. Krenuo sam da zaprosim Iv, a morao sam da dođem ovde!", okrenuo se u krug pa rukama pokazao na Donalda i Džefa, "Dok su ova dvojica već razmišljala o ne znam ni ja čemu! Ko je ubio Boska? Fila?"

"Fila sam ubio ja. Bosko... Ne znam, nisam bio tu!"

"Rećiću ti ko je ubio Boska", Šarlot je natočila još jednu čašu viskija i predala Dilanu u ruke, "Danijel Pirs je ubio Boska. Kako? Lako. NSA! Jebena NSA. Moj otac je bio i ostao njihov operativac. Bosko mu je stao na žulj sto godina ranije i pratio je njegov rad. Skupljao dokaze za koje mi nismo ni imali pojma. Radio je stvari koje su nezamislive! Fil. Donovan. Peterson. Jebeni MekAlister! Svi su povezani, i svi prljavi manje ili više. Moj otac... Mislio je da mi je majku ubio neko iz agencija, a u stvari, moju majku je ubila Oliverova majka. Iz gluposti, jer se jebala sa Teodorovim ocem. Tada je moj otac izašao iz aktivne službe i samo radio komplikovane zadatke. Mene osposobio da brinem o sebi, ako on ne bude mogao. I najgore od svega, nije prstom mrdnuo za nas. Pustio je da se izborimo za sve, sami. Nije hteo da padne mrlja njegovog uticaja na nas. Ostavio nam je zadatak...", na monitoru računara blinkala je slika. Na slici svi bitniji ljudi iz različitih državnih agencija.

"Ko živ ko mrtav... Ovo je sastanak crne i bele strane, rekao bih..."

"Ovo su pregovori o miru i saradnji od pre devet godina. Pogledaj gde je Lisin otac?", prstom je pokazala na Pol Morgana, "A ovde je i moj otac", stajao je odmah pored Mek Alistera...

"Matori lisac! Samo su Iv i Sem devojke slučajno naišle na naš put. Zanimljivo."

"Svi su slučajnost. Ja sam Olivera privela iz bara. Ti Lisu upoznao u radnji. Ali, imamo blagoslov, zar ne?", obratila se Dilanu, pa izdvojila sledeću fotografiju, "Ovde su Bosko i senator Donovan sa Fuentes kartelom i Los Milagros bandom iz Teksasa! Dakle..."

"Dakle, ništa", Šon je krcnuo vrat i uzeo mobilni telefon. Slepo je kucao broj... "Ništa, sada je vreme za generalno čišćenje", progovorio je pre nego što se veza uspostavila...

Kasnije tog dana sedeli su za velikim stolom njihove kuće. Uživali u večeri koju je Iv spremila sa guštom a Magda servirala svakom u tanjir. Deni je skakao pogledom sa jedno na drugo lice, a ni jedno nije bilo nasmejano. Dečak je lagano večerao, oa skoro nečujno odaljio stolicu...

"Ne idi nigde", na dečajovo rame Džef je spustio dlan, "Nismo ljuti, niti imamo razmerica, samo smo zabrinuti. Sedi s nama..."

"Ne želim da vam smetam, čika Dži."

"Ne smetaš nam. Ovako stoje stvari, u kući ostajete vas tri, Magda, Iv i Lisa. Sem manje više mora u Everet, ipak tamo radi. Šarlot ima obaveza, a mi..."

"Znam", Iv je stisnula pesnice, urezala nokte u dlanove, "Imate misiju. Nadam se da se vratite u komadu..."

"Vratićemo se", Šon je zagrlio oko struka, pa usne spustio na njen vrat, "Vratićemo se kući, u komadu. Onda... Onda ću da te oženim!"

"Onda ću ja da oženim Lisu!", Dilan je držao Lisin dlan u svojoj ruci, milujući je nežnim pogledom.

"Sem je već pristala, selimo se u brvnaru."

Oliver je sedeo mirno.
Oliver Braun, sin svog oca po vaspitanju, svaku je odluku vagao hiljadu puta. Od trenutka kada se uselio u Šarlotinu sobu pa do baš tog specifičnog tretnutka u kom se našao i slušao muškarce kojima niko ne sme da stane na senku kako se obećavaju svojim izabranicama, nije mogao a da ne bude apsolutno soguran u svoju odluku.
Pomerio je stolicu na kojoj je sedeo, zatim okrenuo Šarlotina kolica ka sebi. Kleknuo je na jedno koleno...

"Ja sam Braun. Ali ja sam Braun samo po prezimenu. I želeo bih da budeš Braun, ali ako želiš ostani Pirs. Međutim, bili Braun ili Pirs, ne mogu da ti obećam da neće biti sranja oko nas, ali mogu da obećam da ću uvek doći kući...", goedao je Šarlot u oči, ali njene usne se nisu pokretale.
S druge strane, Džef je veš držao Magdu u zagrljaju, šaputajući joj nežne reči od kojih se topila. Samantine oči bile su suzne dok je gledala u Šarlot i Olivera, dok su Iv i Lisa imale najšire osmehe.

"Samo dođi kući, sve ostalo biće lako..."

Te noći niko nije spavao.
Strepnja se uvukla u porodipnu kuću Danijel Pirsa i okovala je teškim lancima.
Ležeći na Oliverovim grudima, Šarlot nije mogla da se otrgne osećaju da je njihovo vreme mira u zalasku. Slušala je njegovo srce koje galopiralo iako je delovao smireno, kao da je u snu.
Iv je grlila Šona moleći se za snagu kojom je Šarlot isijavala.
Lisa i Dil razmenivali su probne zavete, obećavajući jedno drugom večnost.
Sem je već krenula za Everet sa Donijem u pratnji, samo da bi se Doni vratio u rane jutarnje sate. Taman na vreme za pokret.
Za to vreme jedno dete bilo je srećno.
Videvši majku sa najširim osmehom na licu i čoveka kog je vrlo brzo upoznao i prihvatio u zagrljaju, shvatio je da je Šarlotin plan bio savršen. Simulirajući nemoć, naterala ih je da više vremena provode jedni sa drugima i na taj način se više i bolje upoznaju. Šarlot je videla nešto što drugi nisu i Deni je bio zahvalan zbog toga. Njegova mama je nasmejana ušla u spavaću sobu, gde se on sam pretvarao da već spava i mogao se zakleti da je bila na ivici da zapevuši.
Napokon se opustio znajući da njihova porodica dobija formu, da njegova mama više nikada neće plakati...

"Narode, vreme je za pokret. Treba da rešimo sranje koje je starije i veće od nas."

"Znate plan? Opium sa svojim timom?", Oliver je klimnuo glavom, dobre vile doćiće na vreme...

"Šarlot, ti si naše oči i uši iz bunkera!", Šarlot je potvrdila paleći cigaretu.

"Šon ide kod senatora da ga promrda?"

"Tata je na roštilju..."

"Doni odlazi kod Meka?"

"Moraće da progovori!"

"Dilanu i meni ostaju Fuentes, Las Milagros i Brajanovi!"

"Sve smo prošli", Šarlot je namakla kožnu jaknunprejo ramena i krenula kolicima ka terencu. Zaustavila se i tepkom mukim se uspravila uz otvorena vrata, "Danas u kući ostaje samo Iv... Deni ide u školu, Magda je na poslu dve smene... Možda da ostanem ovde?"

"Idi Šar... Idi i vrati naše ljude kući...", gledala je u Iv i njene natečene oči, te je s teškom mukom ušla u terenca i zatvorila vrata za sobom.
Četiri terenca su krenula... U dvorištu kuće Danijela Pirsa zavladala je tišina.

❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️