Dođi kući

Trinaest

Ugasio je cigaretu u žardinjeru ispred okružne bolnice. Dejvid Braun je bio njegov otac, ako ga iko pita. Čovek koji je godinama pokušavao da od lošeg napravi dobro, koji je jednom pogrešio i doveka ispaštao svoje grehe.
Kacigu i motor je danas zamenio automobilom, bio je parkiran i skriven u poprečnoj ulici. Nije više imao majku koja bi mu prebacivala brigu za oca, niti je više otac imao kredibiliteta da mu  svakodnevno govori o grešci koju je načinio prijavom u vojsku.
Vojska je bila njegov izlaz. Ili vojska ili zatvor koji mu se smešio.

Dolazio je manje više redovno. Kad god bi bio u mogućnosti ili u blizini Rentona svraćao je da obiđe oca. Majka je bila na Floridi, u zagrljaju nekog drugog. Onda je umrla, zajedno sa svojim najnovijim ljubavnikom.
Na jednom od svojih obilaska upoznao je Danijel Pirsa. Kasno je stigao u grad, pa se našao u gostionici. Pirs je sedeo sam za stolom za četvoro, dok su svi ostali stolovi bili zauzeti.
Pitao je da li može da mu se pridruži, za odgovor je dobio široki osmeh. To je bilo neposredno nakon majčine smrti. I velikog olakšanja.
Saznao je da je Pirs obilazio gostionicu nedeljno makar jednom. Obavezno je ostavljao dobru napojnicu vlasnici koja je još malo mogla kćer da mu bude...

"Podseća me na moju Šarlot. Nasmejana, a opet gruba. I ne, ona će biti žena mog sina...", govorio je tada. Za devojčicu koja je radila u dragstoru tvrdio je da će biti žena njegovog sina. Kod nje je redovno uzimao namirnice. U Everetu je imao još jednu 'ženu za njegovog sina'. Onda je Danijel otkrio slučajnom poznaniku da ima kćer i četvoricu sinova. Muškarce koje je poštovao i voleo podjednako kao da su mu rođeni.
Oliver je razumeo Danijelove reči. Bio je kukavičije jaje svoje majke. Rat između njegovog oca i strica trajao je suludo dugo, a niko nije znao razlog. Ljubomora ili zavist, bilo mu je sve jedno, načinili su previše štete. Teodor je bio njegov jedini živi rođak, zatim i njegova dečica... Nije imao nikog više osim oca i rođaka.

"Brauni nisu baš najbolji ljudi", komentarisao je Pirs čuvši kako se Oliver preziva.

"Zašto? Ne razumem."

"Brauni su povredili moju Šarlot. I ti si Braun, zar ne?"
Tada je neznatno klimnuo glavom ni sam ne shvatajuči koliko Braun kao prezime ne označava ko je ko u stvari. Sada bi mogao da mu kaže da se više oseća kao osoba bez porekla nego da poštuje prezime ljudi koji su dozvolili da ih zavadi žena.

"Oli, došao si!", na odeljenju onkologije Dejvid Braun je primao hemoterapiju.

"Zamisli, upoznao sam Šarlot, Klarinu kćer."

"Nadam se da će joj biti bolje daleko odavde."

"Njen otac je preminuo, vratila se na kratko."

"Znaš, zahvaljujući Denis, Danijel mi odavno više nije prijatelj. Tvoja majka je bila mutna žena, navodila je neistine i bavila se širenjem tračeva   U stvari, tvoja majka je zavodila i Timotija i mene, pa kod kog uspe. Ja sam bio budala. Denis Ann je bila ljubomorna kučka, Klara je bila moja prijateljica i moj advokat. Jadna Dženis... Srećom nije došla priča do nje, srce bi joj prepuklo."

"Nebitno je šta je bilo, bitno je šta će biti. Hoćeš li mi reći ko je moj otac?"

"Tvoj otac je nebitan za priču, žao mi je što nisi moj i po krvi. Tvoj otac je Denisin prijatelj sa posla. Živ je, ima porodicu, ima unučad. Ja unučad neću dočekati."

"To je rekao i Šarlotin otac kada sam ga video pre par meseci. Ti još imaš nade."

"Sa rakom pluća? Teško. Danijela se sećam, onda smo se odaljili. Šta ti je još rekao?"

"Pričali smo o svačemu, između ostalog najviše o Šarlot. Sada kada sam je upoznao, mogu reći da je prećutao dosta toga. Ona je drugačija."

"Poput Klare. Bila je prelepa, ali imati nju za prijatelja bilo je bitnije nego ljubav. Verna i iskrena."