Dođi kući

Dvadeset i osam

Kada se godine provedu sa nekim, upozna se bolje nego iko. Zna se kako diše, kako vodu pije, kakav će dan biti, pozna mu se po zadahu. Kada od nekog život zavisi, osim što sebe polažeš na tuđe ruke, neko je već položen na tvoja pleća. Onda kada se bavi poslom koji iziskuje maksimalnu koncentraciju, pa još i koordinaciju, tu mesto za grešku ne postoji.
Udahnula je duboko. Glasovi koji su dopirali do spavaće sobe bili su izuzetno tihi, nije mogla da razluči o čemu se diskutovalo. Ali, o nečemu jeste. Dilan kao glavna tema večeri i snažan ogrubeo glas od cigareta, preovladavao je prostorom u nekođ trenutku, samo da bi zatim sve utihnulo. Nije kuča otišla na počinak, već su se stanari primirili i razišli.
Okrenula je glavu prema prozoru. Mesečina vedre letnje noći igrala se sa granama, grane su rizmično pod povetarcem plesale i svake sekunde na zidu stvarale novu sliku. Volela je svoju sobu i krošnju koja pod prozorom raste. Volela je slike koje na zidu gleda.
Opet, opterećena nekom teskobom koja joj na grudima sedi, disala je teško. Udisala duboko, šištavo puštala vazduh van, sve u želji da vrisak predupredi. A želela je da višti! Lagala je. Lagala je bez griže savesti. Lagala je bez da se zamisli. Bolelo je. Sve. I noge i ruke i svaka kost koju u telu ima, svaki mišić, svaki pokret. Bolelo je u grudima, una gde se koji metak u pancir zaboo. Najviše je boleo ponos, mrzela je svoju nemoć, da zavisi od drugih, da je drugi na toalet nosi. I trpela je, ali je i dalje lagala. Bolelo je kada se na ruke odigne i prebaci sa kolica na krevet. Sa stolice u kolica. Bolelo je lada spusti noge na tlo bazena. Boleo je svaki korak. I boleo je svaki udah. Vrhunac boli nije bila fizička bol. Ili progutan ponos. Vrhunac boli bio je u njenim grudima, strah od gubitka postajao je sve veći.
Na Olivere se nije samo navikla, još jedna laž koju je servirala Doniju. Nije postao samo puka navika njegovog postojanja u njenom životu. U Olivera se zaljubila kada je motorom stao pred njenu kuću i sa neodobravanjem odmerio joj noge pod Šonovom majicom. Jedna noć za pamćenje nije bila presudna, presudni su bili njegovi gestovi. Sitna pažnja. Na kraju, priznanje s njegovih ustiju da... Da je želi u svom životu, da želi da je upozna i sa njom krene u nepoznato. To je bilo ravno deset nedelja ranije. To je bilo kad se napokon probudila iz nesvesti nakon tri teške operacije.
Da, zavolela je Olivera. Zavolela ga je na način na koji nije ni mogla da sanja da može da voli. Ako je Teodor bio njeno prvo sve, Oliver je bio ono svaki naredni put. Ne, nije bitno ko te ima prvi, ko ti poljubac ukrade, dodir izmami... Bitno je onaj ko to radi iznova i iznova, svakog dana do kraja života. Videla je Olivera u svom zaključku- do kraja života. Videla je sebe iza tamnog princa kako jezde u zalazak sunca.
Da, zavolela je Olivera, bilo je jasno kao dan, onog trenutka kada je govorio o svom ocu. O njegovoj tuzi što snahu nije dočekao i unučad zaljuljao. Da, zavolela je Olivera, spoznaja je udarila u glavu zajedno sa daškom bola dok je slušala o curi koju želi da ocu predstavi kao svoju verenicu. Da, zavolela je Olivera, znala je to, kada je osetila nadu i saznala da je cura upravo ona.
Čula je tihe korake koji se približavaju njenoj sobi. I dalje glave okrenute prema prozoru, sklopila je oči, i sa ogromnom grižom savesti pretvarala se da spava.
Šuštanje garderobe, zatim ugibanje dušeka, davali su jasan znak da se Oliver sprema za počinak. Dah mu je mirisao na mentol i cigarete, na koži osećala je dašak piva.
Položio je ruke na njen struk, zatim je polako, što je nežnije mogao privukao sebi. Nije mogao da je ne zagrli, postavio je njenu glavu na svoje grudi, duboko udahnuo miris njene kože.
Srce mu je udaralo snažno, pandan njenom srcu. Srce mu je lupalo ritmično, strastveno. Udisaji bivali sve plići, bolovao je od iste bolesti kao i ona. Poljubio je u teme i napokon, disanje mu se smirilo. Otkucaji srca postali drugačiji. Zaspao je sa Šarlotom na svojim grudima.
Ali Šarlot nije mogla da zaspi. Nije mogla ni da se pomeri, Oliverov zagrljaj bio je čvrst. Nije mogla ni da zaspi od silnih misli koje su je opsedale. Od sumnje koja se parazitski uvukla u njen um i krenula da se razvija. Šta ima da ponudi čobeku u čijem je naručju? Šzćta joj donosi to sutra?
Na pitanje šta će biti sutra, ranije bi odgovorila sa biće šta će biti. Danas? Danas na to pitanje može samo reći da se nada najboljem. Da ima snove koji se rađaju, nadu koja plamti. Sutra bi volela da na tremu sedi sa voljenim muškarcem. Sutra bi volela da u lov vodi svoje dete. Sutra bi volela... Sutra bi volela da ne izgubi šta ima i da stekne mnogo više. Da savlada svoje strahove i ostavi ih iza sebe. Daleko, daleko u prošlosti, tamo gde želi da zakopa sva ružna sećanja. Da stvori nove uspomene, da prevaziđe nepoznate uspone i dočeka se nakon neminovnog pada.
Nije mogla da zaspi, jer Oliver je grejao, budio sve uspavane ćelije njenog tela i dozivao.
Progutala je zvučno i polako se pomerila. Okrenula mu je leđa i napokon zaspala...

Odgledao je kako Pol vodi Lisu pod ruku i prolazi kroz ulazna vrata porodične kuće. Nasmejao se od srca, jer sve je drugačije nego što se nadao. Pol je više nalik njima nego što je mislio. Ranije te večeri kada je šetao sa Lisom, shvatio je da je ona mnogo više od onog što je do sada upoznao. Lisa je predivno ljudsko biće sa velikim srcem. Govorila je o svojim snivima, a oni se nisu odvijali u marketu. Pričala mu je o svom master radu, a on podrazumeva velike građevine. Ispričao je Lisi kako je završio sa službom i planovima o penziji. Kako će raditi u kampu koji im je ostavio Danijel. Rekao joj je kako planira da sagradi veliku kuću i ima petoro dece... Nasmešio se na njen uplašeni izraz lica, petoro dece nije san svake mlade devojke.
Lagano je parkirao terenac na prilazu kuće. Kuća je bila tiha, verovatno su svi osim Džefa odavno otišli na počinak.

"Šta je zanimljivo noćas?"

"Gledam naučne emisije. Sedi..."

"Dži..."

"Nema Dži. Sedi. Tast ti je tostiran, Šar je odradila magiju. Obećala mu je da će kidnapovati Lisu, jer neće da dozvoli da se uda za prvu propalicu..."

"Tebi ništa ne promiče? Kako je bilo kod psihića?", uzvratio je istom merom, kada vam je neko bitan u životu, trudite se da o njemu sve znate.

"Dobro, ima napredka. Ujutru vosim Majdu na posao, posle vozim Šar na terapije. Nakon toga, Majda i ja imamo ozbiljan razgovor..."

"Šta ćeš joj reći kada te vidi? Uplašiće se..."

"Neće. Svi nosimo ožiljke, srećom moji su spolja. Teški su oni iznutra", setio se trenutka kada se Majda opustila u nuegovom naručju, "Neko srlja u pretnju, neko se od pretnje sklanja. Moji su ožiljci prisutni i vidljivi, kada ih jednom shvatiš više se ne bojiš."

"Voleo bih da mogu da kažem isto i za sebe. Moje demone posle Šar jedino kroti mala plava cura i njeni platonski dodiri. Šar nas je spasila, zar ne?"

"Jeste. Pokazala mi je da dodir nije nužno bolan. Treninzi- bol. Obuka- bol. Zadaci- bol. Sve je bila bol, dok me nije dotakla bez dozvole i pokazala mi da ne boli."

"Obmotala je kiku oko mog vrata. Borio sam se za dah dok je ona mirno stajala iza mene i stezala. Njena tama je veća od moje, ali je ona drži u kovčegu, dok je mene moja gutala. Naučila me je kako da stavim katanac..."

"Šarlot je jedno sadističko govno, Dil, možda čak veće od tebe..."

"Mnogo veće od mene. Ti, tako sjeban si mala maca za nas dvoje. Nadam se da Opium neće zasrati nešto, ne bih opet da vidim Šarlot u punoj snazi."

"Ne bih ni ja. Vreme je za mirne dane i lagan život. Nadam se da je progutala priču o papirologiji jer..."

"Ako sazna da idemo na Bosa bez nje, najebali smo, doslovno."

"Doslovno. A ako krene s nama, neće se završiti samo gledanjem..."

"Ne. Zabiće mu kočiće pod nokte, odraće mu kožu s muda i na kraju ubiće ga na neki veoma uvrnut način. Šarlot ume da bude veoma maštovita..."

"Da, ume", Dilan je zastao, pa teško uzdahnuo, "Mrzeće nas kad sazna."

"Bolje da nas mrzi nego da se uživi u scenu i napravi totalno sranje. Kidanje muda golom šakom je slaba stvar. Za njega sigurno ima nešto veliko."
Nije ni smeo da pomisli koji plan bi imala za Boska. Sećao se kako je lagano nožem sekla male, jednostavne i pravilne rezove duž kičme pedofila kog su uhavtili sa kupljenom dečicom. Sve je završila za par minuta...

"Spavaj, Dži. Trebaće ti snaga sutra..."

"U pravu si, trebaće mi", promenio je kanal i nastavio da prati noćni program...