Dođi kući

Petnaest

U trenucima kada se spašava glava, nije bitno ko je muško a ko žensko. Telo je telo, truplo je truplo.
Ležao je na kravetu prikopčan za aparate i posmatrao Šarlotino slomljeno telo. Bila je u sportskom grudnjaku, bez pantalona. Što se njega ticalo mogla je biti i gola, ne bi pravio razliku. Zapravo, video je golu hiljadu puta. I golu i ogoljenu. Po zvukovima aparata, njeno je stanje bilo gore. Desna noga koju je video bila je krvava. Obe ruke, krvave.
Pokušao je da se pridigne, ali kablovi su ga sprečavali, uspeo je da vidi samo dve velike modrice posred njene grudne kosti.

"Stabilizovali smo je. Arterija je zakrpljena, ali mora na hitnu operaciju u Vašington, inače gubi nogu."

"Hvala na informaciji."

"Naravno, gospodine Donovan. Mnogo ljudi je zabrinuto za vas."

"Da, od Nacionalne bezbednosti preko svih agencija pa do senata. Znam. Kaži mi šta ne znam!"

"Bolje ste prošli od nje. Uzgred ispred su trojica veoma nadrkanih likova."

"Ne puštaj ih. Ne dok je otkrivena..."

"Ona vam znači, puno?"

"Mnogo. Ona je naša sestra. Ne želim da je vide ranjivu. Pokrij njene noge...", lekar je prišao bliže Šonu, pa zastao.

"Noge, ali ne i grudi?"

"Slušaj me, grudi su grudi, svako ih ima, ali Šarlot nije svako. Ako vide da su joj noge povređene, neće biti samo nadrkani, imaćeš nuklearnu zimu nakon njihovog besa...", objasnio je potanko, zatim gledao kako lekar pokriva Šarlotine noge, trup, grudi. Kako je skriva od pogleda, "Hvala..."
Vrata sobe su se otvorila i sva teojica nagrnuli su prema Šonu.

"Šone? Krećemo za Vašington za petnaest. Ali izlazimo. Rešili smo", Doni je jedini govorio, Džef i Dil gledali su u Šarlot.

"Izlazimo svi. Ne znam kolika je šteta, ali Šar neće biti ista. Čeka je ozbiljna operacija ako hoće da hoda."

"I da živi. Ona ne bi mogla da živi bez noge."

"Znajući Šarlot, jebala bi nam mater da nas čuje. Ta ima da živi i bez ruku i bez nogu. Šta se dešava napolju?"

"Izdat je nalog za Boskovo hapšenje. Tvoj otac hoće da ga razapne."

"On ga i postavio na to mesto. Dalje?"

"Dobre vile su otišle, javili su Braunu da ne dolazi, već da nas čeka u Vašingtonu. Ne naplaćuju ovu uslugu, idu na kartu dođeš mi."

"Dobro, dalje..."

"MekAlister je besan, ljuti se na Šarlot što snimak nije poslala ranije. Tvrdi da smo mi odgovorni što su Bosku propale transakcije, pa je hteo da nas skine. Inače, kartel Fuente je miran već mesecima, džabe smo mu drogirali ćerku", Doni se napokon nasmešio. Dolazio je do dobrog dela priče, "Hoću da se oženim. Imam curu."

"Odlično, samo još da to kažemo Šar", vrata su se otvorila i medicinska ekipa je prvo izvela Šarlot.
Ukrcani u avion, krenuli si put Vašingtona u državi Vašington. Kako god da krenu, vraćaju se kući. Trideset sati od kuće, ali u istoj državi.
Let je bio lagan, još uvek pod dejstvom lekova, bio je omamljen, ali ne i nerazborit..., "Ko je bio iza Šarlot?"

"Niko, bili smo iza tebe."

"Zašto imam osećaj da je štitila nekog?"

"Štitila je tebe, Šon. Prvi si pao, nisi mogao da se skloniš iza terenca."

"Jebena ludača! Ludača! Ide i ona u penziju, pa makar je tukao...", lekovi su uzimali danak, govor mu je bio usporeniji, "Samo... da... vidim... Iv..."