Dođi kući

Dvadeset i jedan

Nešto se dogodilo, promrmljao je gledajući u svoj telefon. Držao je peškir oko struka, kapi vode slivale su se niz njegovo telo.
Sem je sedela uz uzglavlje kreveta tek ovlaš prekrivena čaršafom. Okupana sutonom u brbnari, bila je poput anđela među smrtnicima.

"O čemu je reč?"

"Šon je poslao poruku za podršku, Dilan je odgovorio. Nešto se desilo", birao je Šonov broj, čekao da mu se osorno javi.

"Možda je Šarlot u problemu?", iako nije poznavala Šarlot, upoznala je Danijela kada je kupio bezobrazno skupu tašnu za svoju kćer. Zatim par puta je odveo na kafu, pričajući o kćeri i sinovima. Tada je shvatila da je dečkić u telu muškarca uglađenog izgleda isti Doni kog je i ona upoznala.

Odmahnuo je glavom, još uvek čekajući pozivni ton, "Jel sve ok?"

"Napravili smo sranje u gostionici. Pozdravi Sem, ne žuri."

"Odmah dolazim!", odgovorio je i jednom rukom dohvatio veš, dok je drugom stiskao telefon u ruci. Peškir je pao na pod.

"Onda dovedi i Samantu. Kući smo."

Molećivo je gledao u prelepu ženu pred sobom. Imala je sve ženske atribute, imala je prijatne crte lica, ali imala je ono nešto što je isticalo u odnosu na druge. Neka čista energija kolala je oko nje, dobrota je isijavala iz svakog njenog dela.

"Moramo da idemo, Sem..."

"Odbaci me kući, znam da žuriš."

"Ne, Sem. Zajedno idemo. Idemo mojoj kući..."

Nikada sebe nije smatrala majkom kvočkom. Ona je bila bebica u njihovoj jedinici, devojka koja je nekada izgledala krhko, lomljivo i plačljivo, ali samo izgledala. Zdrav razum jedinice bio je Šon, koga je upravo tiho prekoravala. Tihi prekor, onaj bez reči samo pogledom, govorio je najglasnije. Dok je besmoćno sedela u kolicima, a opet sputana Oliverovim rukama na ramenima, skrštenih ruku želela je da Šona zadavi. Da sklopi dlanove oko njegovog mišićavig vrata i samo ga kvrcne, "O čemu si mislio? Mi smo na bolovanju!"

"Mislio sam o Iv. Patrik nije mače za maženje", držao je Iv za ruku oslonjen o štaku.

"Iv je drugi padež, Šone. Ti si ga pesničio, Dilan šutirao i nemoj da lažete, znam vas. Rešili bi problem na naš način!"

"Nije bilo vremena. Dil je jedini bio dostupan. Doni je sa Sem, Džef pazi na vas, nisam hteo nikog da cimam, imate svoje živote. Iv... Ona je meni... Draga...", okrenuo se ka Iv želeći da je bolje osmotri. Imala je zbunjen izraz lica, nije se nadala količini iskrenosti koju je doživela.

"I? Problem je sređen?"

"Sređen i završen. Idemo dalje...", pokazao je Iv kupatilo, od kako su ušli u kuću našli su se na klupi za ispitivanje, glavni ispitivač bila je Šarlot.

"Nadam se da si srećan, Šone. Po trzajevima njenih ruku, rekla bih da će biti puno posla."

"Rekao bih da ne znamo ni deo. Patrik je nasilnik, kada ga je prijavila već je bila razorena. Koliko je bilo svega ranije, to već ne znam."

"Budi nežan prema njoj. Inače, nema više slobodnih soba. Ili neka premetačina ili da spava kod tebe", nasmešila se podlo, češala je vrat nevešto.

"Nije problem. Majda je u tatinoj sobi, Oliver napušta radnu sobu i daje je Iv."

"A gde ćemo Olivera?"

"Pa, kod tebe! I tako pola noći provodite u priči, ostatak provedite u spavanju."

"Onda znači Doni i njegova cura idu u njegovu sobu?"