Dođi kući

Deset

Jedna lokator bubica ušivena u Šarlotine pantalone davala je signal da je u pokretu. Srećom, mogao je da odahne, pa i da odspava malo, jer Šon je krenuo po nju.
Kamere u gradu označavale su da se niko ne mota po okolini, samim tim, Šar će bezbedno i mirno doći kući. Od Teodora ni glasa, a ako ga i bude bilo, potrudiće se da nakon toga više ga niko ne vidi.
Nema opravdanja. Ne, nema opravdanja, šta god Danijel ikada rekao.
Hvatao ga je prvi san kada je zvuk terenca označio da je Šarlot tu. Osmehnuo se i okrenuo na drugu stranu...

Džefri... Moji sinovi na koje sam ponosan i svako od vas ima one kvalitete koji se kod ljudi cene. Neću ništa da ti kažem što već ne znaš. Neću da te molim, teram ili preklinjem, ali zato ću da zahtevam. Zahtevam od tebe da se uzmeš u pamet i smiriš na jednom mestu. Zahtevam od tebe da završiš započete terapije kod psihijatra i dozvoliš ljudima da te vide kakav jesi.
Zahtevam od tebe da prestaneš da guraš druge od sebe. Zahtevam od tebe prestaneš da se plašiš.
Ti si veliki čovek na kog svi mogu da računaju. Ti si čovek koji ume da poređa prioritete. Onaj ko poštuje što mu je dato. Onaj koji ceni što ima. Ali previše si skroman, sine moj. Zaslužuješ više. Bolje. Zaslužuješ i zahtevam od tebe da to uzmeš.
Otvori se prema svetu, videćeš da je svet divno mesto.
Otvori se prema ljudima, videćeš da je dodir prijatan. Dozvolio si Šarlot da te dodirne? Nije bolelo, zar ne? Zamisli, kako je tek prijatan dodir žene koja te voli? Zamisli kako je dotaknuti raj. E, takav je osećaj.
Otvori se prema braći, jer vi braća jeste. Imaj poverenja u njih, nemoj da im daješ samo mrvice.
Otvori se, sine moj i prigrli sreću, jer sreća je tu, negde iza ugla.
To je sve što zahtevam od tebe.
Za života dao si mi nešto što niko drugi nije mogao. Doneo si mi pravdu, umirio si mi misli. Denis Ann je tamo gde je zaslužila biti, moja Šarlot neće saznati za nju, neće je tražiti i neće zahtevati pravdu, samo zbog tebe. Ti si me za života zadužio, zato te preklinjem da budeš srećan. Da budeš ono što si trebao biti, veliki i veličanstven.
Uvek ću se ponositi svima vama, ali tebi dugujem posebnu zahvalnost.
Zauvek tvoj dužnik, prijatelj i otac, Danijel Pirs

Krenuo je da obiđe grad, proveri stanje u banci i sa komunalijama, krenuo je jesnostavno da sebi pronađe posao. Da ne sedi besposlen kući, ali kamere su ga obavestile da ništa ne ide kako treba. Šarlot je stajala dalje niz ulicu, pored nje bio je mupkarac na motoru. Smejala se nečemu, rukama se obglila.
Šarlot stavioa ruke oko sebe? Kada se Šarlot branila? Nikada!
Muškarac je ubrzo otišao dalje, ali Šarlot se smejala...
Nosio je crnu kacigu, jedino je vizir podigao. Lice mu se nije videlo, ali zato registarski broj motora jeste. Vratio je snimak i zapisao broj... 'Nađi vlasnika', glasila je poruka, zatim je telefon strpao u džep, odmah pored pisma koje je nekoliko puta pročitao.
Otišao je u kupatilo i iscepkao ga na komadiće. Bacio u školjku i povukao vodu.

"Hej, Šar! Šta se desilo?", osmeh joj je bio širok.

"Imam saveznika! Džef? Jesi li ikada imao osećaj da je nešto baš kako treba da bude?"

"Jesam. Kada smo krenuli zajedno da radimo, pre toga taj osećaj je izostao. Zašto?"

"Upoznala sam nekog. I ne vibriram od njega, nema jeze, nema gađenja, jednostavno kako je tata znao da kaže, teče kao voda. Razgovor nije usiljen. Dodiri nisu teški..."

"Ako je seks u pitanju, ne zanima me!"

"Ne pričam o seksu, pičkice, pričam o jebenom zagrljaju! Tip mi uliva poverenje, a upoznala sam ga sinoć. Sada je bio kod Braunovih i gle čuda, ne podnose se. Pri tim, rođaci su. Koliko je sve sjebano, da sam Teodoru bukvakno jebala familiju?", pričala je i grlila samu sebe, što je mešalo Džefovu percepciju. Zašro se grli ako je sve u redu?

"Ne želim da znam o seksu! Zašto si nervozna?"

"Želim da ga vidim ponovo. I ponovo. I ponovo!"

"Opet ti isto! Zašto si nervozna?"