U rukama heroja

Trideset osmo poglavlje

Kako su se gosti okupljali oko prelepo ukrašene torte, Elvira i Fobo stajali su jedan pored drugog, držeći nož za tortu. Torta je bila prava umetnost – visoka, sa tri nivoa, prekrivena belim fondantom i delikatnim žutim i crvenim cvetnim ukrasima od šećera, sa srcolikim topperom na vrhu. Prvi nivo bio je čokoladni, drugi voćni, a treći klasična vanila, kako bi zadovoljili različite ukuse gostiju.

Dok su se pripremali da iseku prvi komad, gosti su se okupili sa telefonima i kamerama, spremni da uhvate ovaj magični trenutak. Elvira je nežno uhvatila Fobovu ruku i zajedno su započeli sečenje. U tom trenutku, muzika je počela da svira romantičnu melodiju, dodatno pojačavajući čaroliju trenutka.

Međutim, baš kad su krenuli da podignu prvi komad torte, Fobo je osetio kako mu nešto klizi niz prste. Nož, koji su zajedno držali, skliznuo je iz njihove ruke i pao direktno u tortu, uzrokujući mali, ali primetan nered. Komad torte se nagnuo na jednu stranu, a delić kreme je završio na Elvirinoj venčanici.

Na trenutak su svi zanemeli, a zatim je izbio smeh. Fobo je, sa zafrkantskim osmehom, pokušao da ispravi situaciju. – Pa, bar smo sada sigurni da je torta stvarno ukusna – rekao je, pažljivo izvlačeći nož i podižući komad torte.

– Stvarno, Fobo? Baš sad? Zar nisi mogao biti pažljiviji? – rekla je Elvira, gledajući ga sa smeškom, ali i sa blagim nezadovoljstvom.

– Tebi je sve smešno. Uništio si mi ovu predivnu venčanicu.

Gosti su se smeškali i aplaudirali dok su mladenci konačno uspeli da iseku tortu i podele je. Atmosfera je bila ispunjena smehom i ljubavlju, a mali peh sa tortom samo je dodao šarm i autentičnost ovom prelepom danu.

Dok su delili tortu, Maša je prišla Elviri i šapnula:

– Ovo je bio savršen trenutak. Bez takvih malih pehova, dan ne bi bio isti.

Elvira je pogledala Mašu. – Slušaj me ti mala...

– Ne, ne, ne, ostavi to da sutra.

– Dopada ti se onaj uličar?

Maša je pocrvenela. – Da.

– Pa neverovatno! Šta se s tobom dešava, Maša? Možeš li nekad da nađeš normalnog dečka i...

– On je vaš kum. Nemoj to da smetneš s uma. I najbolji prijatelj tvom mužu. Juhu.

– Nemoj ti meni juhu. Fobo i on su nebo i zemlja. Nemaju nijednu sličnost.

– Ali su obojica momci sa ulice.

– Samo što Fobo nije... Nije probisvet. Nije budala... I...

Maša je prasnula u smeh. – Ni sama ne znaš kako da se opereš. Htela ti da priznaš ili ne, Fobo je na istom nivou sa Darkom.

– Grešiš, devojčice. Moj Fobo nije klošar. On je najdivnije biće na planeti i...

Maša je podigla ruku. – Okej, okej... Ceo svoj život ponižavaš siromašne ljude, a Foba... koji takođe spada u tu kategoriju... njega braniš kao lavica svoje mladunče. Nikad ništa loše nisi rekla za njega. Nikada ga nisi ponizila kao...

– Prekini, Maša.

– U redu, ali nije fer. Pričale smo već o tome.

– Ali Fobo je moj svetionik...

– E pa onda nemoj da ponižavaš ostale. Mislila sam da si se malo promenila...

– I jesam, ali Darko... Neozbiljan je za svoje godine. Eto to sam htela da kažem.

Fobo im je prišao i prekinuo ih. – Je l' sve okej?

Elvira klima glavom. – Imala sam malu raspravu sa Mašom.