Student home full of idiots //Marco Reus, Oscar dos Santos Emboaba JR//

Bleeding head :)

"Ugh! Zar ne može proći jedan sat da ne vidim jednog od vas?!"-bacila sam ruke u zrak kad sam ugledala Oscara.

"Ne."-odgovorio je odmahnuvši glavom.

"Šta ti radiš ovdje?"-skupila sam obrve pa nastavila razgledavati mobitele.

"Razbio mi se stari mobitel, a šta je s tobom?"-odvratio je.

"Malo se okupao."-nevino sam se nasmiješila.

"Može te biti sram. Kupaš se sa mobitelom a sa mnom nećeš."-rekao je, a par ljudi se okrenulo prema nama.

"Idiote glupavi."-opalila sam ga po glavi.

"Što? Istina je ono što sam rekao."-smijao se gledajući neki Samsung.

"Ti si totalno prolupao."-odmahnula sam glavom i uzela kutiju sa nekim Galxyem.

I ovaj je uzeo isti i potrčao za mnom na blagajnu.

"Žuriš?"-upitao je stavši iza mene.

"Pa da. Što dalje od tebe, ali vidim da je to nemoguće."-preokrenula sam očima.

"E a što bi rekla da Reus i ja idemo s tobom i Erikom u Münichen za tri dana?"-upitao zlobno se smijući.

"Šališ se, jel da?"

"Ne. No hajde. Neće ti biti dosadno."-namignuo je.

"Šta sam ja Bogu skrivila?"-opalila sam se po čelu.

"Ne znam."-slegnio je ramenima.

"Zar ti ne bi trebao ići u London na utakmice, a ne biti ovdje, a onda ići u Münichen?"-upitala sam ga.

"Pa, imam problema sa mišićem i ne smijem igrati do idućeg mjeseca. Tako da sam slobodan."-nakesio se.

"Pa ako nešto, onda ti se mogu još bolje osvetiti."-zlobno sam se nasmiješila, a on je odmah maknio onaj svoj smiješak sa lica i odmaknio se korak unazad.

"Izvoli. Upiši pin."-jedan zgodni lik mi je pružio onaj aparat gdje sam provukla karticu.

"Mhm."-utipkala sam pin i on mi je vratio karticu i pružio mi vrećicu sa mobitelom.

"Izvoli. Nadam se da ćemo se opet vidjeti."-namignuo mi je, a onaj moron se nakašljao.

"Mislim da ne."-on je rekao i stavio svoje ruke na moja ramena.

"Ti si joj dečko?"-upitao je ovaj zbunjeno nas gledajući. O Oscar, jebat ću ti sve živo i mrtvo.

"Da."-odgovorio je, a ja mu nagazila nogu.

"Ne!"-povikala sam.

"Da."-opet je rekao i stao ispred mene.

"Aha."-ovaj zgodni je spustio glavu i naplatio ovom majmunu.

Kako će mi za ovo cigan jebeni platiti.

◆◆◆

"Danas?"-upitala sam Juliana.

"Da. Idemo na dupli spoj."-odgovorio je uz smiješak.

"S kim?"

"Vidjet ćeš. Pokupim te u 8 večeras."-odgovorio je i izašao iz sobe.

U 8. Dobro, imam vremena. Sad je pola sedam?! Kad je vrijeme tako brzo prošlo?! Moram se otuširat, prpremit što ću obući, srediti se i imam za to samo sat i pol! A niša. Prvo ono što ću obući. Rekao je normalno da se obučem malo svečanije. Znači haljina, čizmice i gotovo. Nemam živaca za jebene štikle. Idem se otuširati nabrzaka i vozdra! Spoj sa Julianom. A ne kužim zašto ne idemo sami? Sad moram čekati da vidim s kim idemo. Ma to je najmanje važno. Noram se spremiti!