Student home full of idiots //Marco Reus, Oscar dos Santos Emboaba JR//

Saving little tiger -.-

"Zar stvarno? Na ovo sve moram i kapu?"-upitala sam gledajući u kapu u Matsovoj ruci.

"Da. I to je najmanje što možeš učiniti! Ipak si dala moje dijete!"-ljutito je rekao.

"Pa ne idemo pljačkat banku! I zar ti nisi umoran od utakmice? Ti nisi igrao, al' ti jesi! Prije sat vrmena ste stigli i nisi umoran?"-upitala sam Matsa.

"Ne. Za moju Nikky ću ostati budan mjesecima i godinama ako treba."-povikao je i ponosno se isprsio.

"Da, ovaj je totalno pukao."-rekla sam i odmahnila glavom.

"Ajde idemo! I Mats ti nisi normalan."-Marco mu je rekao te smo ušli u njegov auto.

"Znaš, to mi puno ljudi govori."-Mats mu je rekao te se uspravio kad je zavezao sigurnosni pojas.

"Da, Mats. Znamo."-potapšala sam ga po ramenu te se namjestila u svojem sjedalu.

Natjerali su me da obučem crno odijelo kao oni likovi u akcijskim filmovima kad idu pljačkat banke. Dobro, može. Natjerali su me da napravim dvije crne crte po licu. Dobro. Al' sad i kapu! Svi troje izgledamo kao da smo iz zatvorske ludare pobjegli gdje su nas drogirali i vadili nam mozgove. Izgledamo kao da idemo opljačkat sve banke na svijetu i pritom ubiti svako živo biće na planeti. A zapravo idemo uzeti natrag Matsovu životinju. U jedan ujutro. Dobro, reći ćemo da smo normalni.

"A kako ćemo ući u kuću?"-upitao je Marco kad smo izašli iz auta.

"Kroz balkon ili prozor."-Mats je slegnio ramenima kad smo se približavali kući.

"Nema šanse. Bojim se jebene visine!"-vikala sam u šaptu.

"Pa pomoći ćemo ti. Šta si kukavica?"-Reus se podrugljivo nasmijao.

"Nema veće kukavice od tebe."-izbeljila sam se.

"Ponašaš se gore od Matsa."-zakolutao je očima.

"Hej! Ja se ponašam normalno u skladu sa svojim godinama."-Mats se uspravio ponosno.

"Da, baš. Ljudi koji će za mjesec dana imati 24 ne voze se u vlakiću u lunaparku."-Reus se ironično nasmijao.

"To je stvarno super i nemojte me petljati u vaše izljeve ljubavi."-Mats se pravio da povrače, a ja sam ga ošinula po glavi.

"Imat ćeš ti izljev krvi u kozak kad te ja dohvatim. Oh, čekaj. Nemaš mozak, debeli."-prekrila sam usta rukom i kiselo se nasmiješila.

"Ja nisam debel! I imam mozak! Veliki! Ovdje unutra!"-pokucao je o svoju glavu.

"Čuješ kako odzvanja?"-Reus se smijao.

"Pa kako neće? Šuplje unutra."-odgovorila sam smijući se.

"Smiješni ste. Za krepat od smijeha."-pravio se da se smije, ali je prestao.

Nas dvoje smo samo odmahnuli glavama i nastavili hodati. Ubrzo smo stigli pred visoku ogradu sa onim velikim zidovima sa grmljem po njemu. Damn it!

"Kako ćemo sad bakterije jedne?!"-u šaptu sam povikala.

"A šta si ti? Plijesan?"-Reus je uputao, a ja sam zakolutala očima.

"Začepi mamute!"-odgovorila sam.

"A ništa, preskači zid."-Mats je slegnio ramenima i počeo se penjati.

Neće ovaj doći daleko. Ili ipak hoće. Da, preskočio je.

Krenula sam se i ja penjati, ali sam se poskliznula i bila sam spremna udariti o pod, ali su me nečije snažne ruke uhvatile. A ja kažem nečije ruke, a znam da su to Reusove. E jebem se glupu.