Student home full of idiots //Marco Reus, Oscar dos Santos Emboaba JR//

Stupid idiots -.-

"Daj molim te, idi spavat!"-zijevnula sam dok je on plesao po stanu. Ne mogu ga ostaviti, jer ako ga ostavim propustit ću njegovu smrt. A to ne želim propustiti.

"Jedino ako ćeš sa mnom! I mislim na onaj način!"-počeo se teturati ispred mene pa na kraju pao na mene.

"Bakterijo jedna! Miči se sa mene!"-povikala sam pokušajući ga odgurati sa mene, ali je težak. Koliko ovaj kila ima?!

"Neću, voliiiiiim teeee!"-počeo je opet zavijati.

"I ja volim sebe i?"-odgurnila sam ga nekako sa sebe te se ustala sa kauča.

"Trebala si reći da i ti mene voliš!"-pokušao se ustati, ali je pao na pod.

"Znaš ti šta?! Dolazi ovamo!"-povukla sam ga za uho i odmah se ustao pa sam mu pustila uho.

"Idemo zajedno pod tuš?"-zateturao se opet.

"Da, Oscar. Idemo."-kiselo sam mu se nasmiješila, a on je ubrzao do kupaonice.

Sad ćeš ti vidjet idiote moronski! Ušla sam za njim u kupaonicu i ugurala ga u tuš kabinu u pidžami koju je jedva obukao. Odvrnila sam ledenu bodu i odmah je počeo skakati po kabini.

"Hladno, hladno! Ugasi vodu! Hladno je!"-vikao je, a ja sam ga zatvorila unutra ne gaseći vodu.

Tako je bio unutra nekoliko minuta i mislim da se otrijeznio pa sam ga pustila van ugasivši vodu.

"Koliko je 6+6?"-upitala sam ga.

"12."-odgovorio je skinuvši mokru majicu.

"Imaš sreće što si još uvijek živ."-opalila sam ga po glavi.

"Zašto si me odmah pod tuš stavila?"-skinuo je hlače i ostao je samo u boksericama. Ako ima nešto dobro, to je tijelo.

"Da nisam, sad bi tu skakao i opet bi ti susjedi dolazili jebati sve po spisku! A ja hoću spavati! A i bazdio si k'o nenormalan."-opet sam ga opalila.

"Pa zašto si sa mnom?"-skupionje obrve perući zube.

"Zašto?! Zašto?! Jer si mi kretenu došao u dom u 2 ujutro i počeo zavijati! I sad se tu mučim s tobom jebena dva sata umjesto da spavam u svom toplom krevetu!"-izvikala sam se na njega.

"Nemoj se derati!"-uhvatio se za glavu.

"Ma šta nemoj se derati?! Zbog tebe sam budna u 4 ujutro, a i zbog tebe me hvata prehlada! I čudno mi je kako si se tako brzo otrijeznio!"-opet sam se izvikala na njega.

"Nemoj vikati, molim te."-izašao je iz kupaonice držeći se za glavu.

"Ti si idiot i ako čujem još jednu tvoju riječ, satrat ću te k'o sardinu ili mljeveno meso!"-opet sam vikala ulazivši u njegovu sobu. Ovdje taj moron spavat neće nego ću ja!

"A zašto nisi otišla kad si me ostavila u stanu?"-začula sam njegov iritantni glas.

"Jer u kakvom si stanju bio, mogao si se ubiti."-preokrenula sam očima okrenući se prema njemu.

"Brineš za mene!"-pljesnio je rukama ispred moje face, a ja sam pljesnila svoju ruku na njegov obraz.

"Ne, ne brinem!"-uperila sam mu prst u facu.

"Zanimlljivo je kako se brzo vežemo za totalne strance."-javio se glasić.

Ja se nisam vezala za njega i on nije stranac! Znam ga već, jedan, dva, četiri mjeseca! Aha! Al' uopće se nisam vezala za njega niti brinem o njemu!

"O da, brineš."-zlobno se nasmiješio i približio mi se.

"Ne brinem!"

"Brineš!"