Simplicity

S E P T.

USPUTNI KOMENTARI?
______________________

Balet nije takmičenje. Balet je život ukrašen sitnim detaljima lepote. Umišljenosti i lepršanja. Balet ne sme da mi teško pada jer, koliko god me ove noge bolele, vredno je svega. Mora da bude.

Pila sam toplu čokoladu i uživala gledajući 'Kako je Grinč ukrao Bođić' sa bratom. Theodor je pre zureo kroz prozor, gledajući u maglovite zgrade poput naše. Nije bio sentimentalan, niti je uživao u gledanju nečega sa prazničnim duhom. Bio je smor i sve što voli da gleda su serije sa zombijima koji jedu mozgove. Trebalo mi je pet dolara da ga nagovorim da obustane od maratona za GoT.
"Daj, Ellie, koliko puta u ovom delu godine ćeš pogledati ovaj film?!" - znam da sam ga nervirala, no uživala sam u tome. Theo je dobijao sve što hoće u školi jer je muško i ne postoji muška verzija Madison. Kada malo bolje razmislim, možda je on Madison. Hm, ne, nije baš toliko loš.
Nasmejala sam se i odlučila da hoću da ga ignorišem jer dobro zna odgovor. Kada se vratim iz škole decembrom, skuvam sebi toplu čokoladu, obučem pidžamu sa inspirativnim citatom, odvežem kosu i skinem šminku. Onda, malo se zezam sa mojim dragim bratom blizancem i oduzmem mu daljinski. To je tradicija i mislim da je Theo pomalo, krišom voli.
"Hoćeš li mi odgovoriti?" - iznervirano se brecnuo. Nije najbolji u smišljanju dobrih, sarkastičnih odgovora na vreme, što imamo zajedničko.
Bila sam previše unesena u film koji znam napamet, no ipak ga gledam po osmi put. Volim ga i uvek će biti zanimljiv. Neke stvari jednostavno ne umeju da dosade kada ih dovoljno voliš i držiš čvrsto.
Odmahnula sam glavom sa velikim osmehom na licu. - "Znaš pravila, Theodore." - podrugljivo sam rekla odugovlačeći njegovo ime. Nikada ga nije voleo jer nije video smisao u njegovom kao što sam ja videla u mom. Elisa. Kao Mona Lisa. Mamina omiljena slika.
Ljudi koji su posetili Louvre govore da slika prati svojim očima. Neki takođe govore da je Mona Lisa bila najlepša žena u svom selu, oko 15. veka. Makar znam taj datum.
U tom trenutku, srce je ponovo počelo da mi kuca. Dovraga, zaboravila sam da uradim domaći iz istorije! Šta bih sada trebala da radim? Da napustim preudobno, krzneno ćebence sa medama i presvučem se ili pak da ostanem ovde i idem na foru da sam nova u odeljenju i da nisam razumela lekciju?
Bila bi to teška odluka da ja nisam Elisa Anderson, devojka koja nikada nije pobegla iz škole. Devojka koja se razočara sama u sebe kada ne preda domaći na vreme. Devojka koja odvaja tri sata od svega ostaloga kako bi pogledala samo jedan film i opustila svoja stopala i noge kako bi posle učila i rastezala se. Huh, zašto moram biti ja? Pitam se kako je u telu drugih ljudi. Kako bi bilo da sam Theodor? Bi li moje ili njegove osobine preovladale?
Odskočila sam sa kreveta i nezadovoljno odmarširala do moje sobe. Glupavi Franc Berger. Glupava istorija! Odkud bih ja znala da uradim zadatak od lekcije koju nikada nisam učila?!
Dohvatila sam telefon sa punjača i otišla na Instagram. Postoji samo jedna osoba koja će znati da mi objasni celu lekciju u jednoj poruci bez imalo muke - zelenooki Evan O'Neil.
Pitam se ima li uopšte Instagram? Jedina loša stvar kod 21. veka je da više niko ne traži broj mobilnog već Instagram korisničko ime. A ljudi koji nemaju? Kako će mi pomoći oko istorije ako nema glupi Instagram?
Utipkala sam njegovo ime i prezime.
Ništa.
Utipkala sam samo njegovo ime.
Konačno sam videla njegovu profilnu sliku. Zelene oči su mu krasile lice dok se smejao i otkrivao bele zube. Kosa mu je bila razbarušena, kao i uvek. Izgledao je 'kao svaki dan Evan'. Izgledao je lepo i slobodno, prirodno. Kao da je bio prijatelj sa svima. Možda i jeste. On je jedan od finijih ljudi u onoj glupoj školi.
Poslala sam mu poruku nadajući se da mi sutradan neće dosađivati o poruci i istoriji. Šta se desi na Instagramu, tamo i ostaje, jer biti kul osoba na ovoj socialnoj mreži i biti kul osoba u stvarnom životu je potpuno druga stvar.

Hej, Ellie je. Pitala sam se da li imaš vremena da mi pomogneš oko Istorije i domaćeg? :)

Poruka je poslata. Okej, šta god bude biće. Koja je najgora stvar da se desi? Da kaže da nema vremena ili da sam glupa? Pa, kada pogledam sa te strane, može da se dese jako loše stvari. Da, Elisa je ponovo zabrljala.
Ne znam zašto, no imala sam osećaj da će mi pomoći. Uvek sam se nadala najboljem, čak i u najtamnijim trenutcima mog života, imala sam dovoljno nade za dvoje. Sada, kada se nadam odgovoru a ne ignorisanju, valjda će se moja patetična želja ispuniti.
Skinula sam beli prsluk zbog izuzetne vreline koja je zauzela moje telo u sledećem trenutku. Ostala sam u plavoj dukserici koja mi je bila i više nego velika. Uzela sam je od Theodora prošle godine. Nije shvatio da je nema, što je sasvim u redu samnom, jer je nosim svaki dan posle škole. Nije zbog neke sentimentalnosti jer ja volim mog brata blizanca, ili zato što miriše na njega. Fuj. Theodor čak i ne koristi parfeme već samo natrolja gel na svoju zlatkasto-braon kosu i podigne je otkrivajući svoje gigantsko čelo. Naravno da sam ja lepša polovina. Žena sam.
Uzdahnula sam. Prošlo je minut i nije mi još uvek odgovorio? Sigurno me ignoriše. Ugh, kad' sam morala da mu zatražim pomoć! Samo smetam, nikada nikome nije drago što ga zaustavim u hodniku i da ga pitam gde je sala ili učionica. Nikome nije drago da me pogleda u oči i lažno se nasmeje dosadnoj devojci koja nema pametne teme za razgovor.
Telefon mi je zavibrirao, te umesto da odmah proverim šta gospodin Evan ima da kaže, počela sam pevati neku pesmu sa radija. Pitam se da li se neko raduje toliko koliko ja kada mi neko odgovori po prvi put. Volim da znam jesam li jedina ili ne, to me čini da se osećam manje jadnom.
Otvorila sam poruku te sam se široko nasmejala čitajući je.