Simplicity

V I N G T T R O I S

"Ja sam ti lepo rekla." - Aleks je likovala nad time što je bila u pravu u vezi moje audicije. Često bi bila u pravu, no kada nije, bila je poprilično sumorna. - "Šta misliš o ovoj?" - prislonila je crnu, usku haljinu uz sebe, na šta sam klimnula glavom.

"Može da prodje." - promumlala sam, izgubljena u mislima. Mislim da sam imala ogroman osmeh na licu.

Uspeh je bio jedina hrana koji sam želela imati u duši.

"Šta planiraš da nosiš na žurci posle predstave?" - uzele smo neke majce sa ofingera u prodavnici, znale smo da zaslužujemo kupovinu.

"Neću ići na žurku." - nikada nisam ni bila na jednoj. Žurke sa alkoholom, napornim ljudima i glasnom muzikom, te napijenih tinejdžera koje ne poznajem. - "Zašto bih?"

Aleks se nasmejala i ozbiljno me pogledala. - "Hm, jer je to žurka. A žurke su provod. Žurke su život." - zastala je. - "A provod je najbitnija stvar u životu."

"Haha, ne." - okrenula sam se ka ogledalu i shvatila da je moje izbeljeno lice, napuderisano do stanja torte, poprimalo je crvenu boju. - "Žurke su mesta sa odvratnom hranom, elektro muzikom i ljudima koje mrzim ili ne poznajem."

"Što je i razlog da ih upoznaš. Upoznavanje ljudi je zabavno!" - poskočila je od sreće na samu pomisao upoznavanja.

"Zabavno je ležati u krevetu i gledati Roman Holiday i diviti se Audrey." - videla sam kako Aleks odustaje, što je bio prvi put na šta sam se nasmejala. - "Možeš ići sa Teodorom, fino je rekao da i on hoće da ide."

Prevrnula je očima i gurnula me ka kabinama za presvlačenje, te sam se trznula. - "Uživaj ti u mojim mukama."

"Hoću." - zadovoljno sam odgovorila i probala sivu majcu na bretele.

(...)

Izvadila sam ključ iz torbe, a zatim otključala vrata zgrade. Kiša više nije padala, na moju sreću. Nebo je konačno izgledalo umireno i vedro, bez oblaka, no čisto.

Pozdravila sam se sa komšinicom Fleming, starijom ženom koja je uvek nosila šešir, a onda je ona prokomentarisala vreme i ekonomske probleme. - "Vreme se menja na gore, a plate idu na dole." - rekla je, sa čim sam se složila, iako nisam znala ništa o ekonomiji. - "A tek da vidiš našu privredu!" - podigla je ruke u vazduh i namrštila se, otkrivajući svoje bore. - "Prelazimo u nedozvoljen minus i predpostavljam uskoro bankrot."

"Možda." - promrmljala sam, te pozvala lift. - "Vidimo se, gospodjo Fleming!"

"Ja sam gospodjica, pobogu, mlada damo. Koliko puta ti samo kažem." - izvinila sam se, a onda ušla u lift buljeći u svoj odraz u ogledalu.

Možda sa druge strane ogledala ima nekog novog sveta, mene, sa drugim osobinama i interesovanjima. Možda postoji svet iz druge dimenzije, koji čeka samo da prodjem kroz njega. Pružila sam ruku ka odrazu, zatvorila oči, polako krenula ka ogledalu i nadala se da ću upasti negde i dobiti Hari Poter avanturu. Za koji sekund, koji se činio kao sat, lupila sam glavom o ledeno staklo, zamaglila ga, povukla ruku nazad ka sebi i pipnula moje čelo. Aplauz za Elisu Anderson, večito smotanu i besmisleni devojku.

Prevrnula sam sama sebi očima kada je lift stao, a onda ušla u stan. Iz hodnika se čuo Teo i njegova serija, zvuci zombija i pištolja, paljbe. Kada bi neko ko se vratio iz prošlosti ušao ovde, mislim da bi pretpostavio da je rat počeo, a da ga je i Teodor započeo.

"Kući sam." - viknula sam i nisam očekivala odgovor od njega. Skinula sam čizme i jaknu, ostavila torbu na podu i počela da pevam svoju pesmu. Sipala sam vrelu vodu sa česme u šolju i nastavila da idem ka svojoj sobi, a onda skočila na krevet zatvarajući oči. Tišina mi je prijala, opustila me je, pomogla razmišljanju da prestane, a čudovištima da odmore na par minuta. Osetila sam prijatan bol u slepoočnici, mekan jastuk pod mojom glavom, a onda i vrelinu jorgana ispod mene.