Oko mene je bila gužva. Užurbane balerine i baletani sa istim ciljem kao ja. Borili smo se za vodeću ulogu zboh Džulijarda, zbog naše budućnosti. Nisam imala osećaj lagonosti u svom stomaku kao što sam imala pre. Osećala sam se teško, puno treme i bez posebne želje da bilo koga oduševim svojim plesom, već da dobijem ovu ulogu jer je ja želim.
Možda sam se i osećala kao kamen koji je držao balon od poletanja. Verujem da je to bila samo trema koja mi je govorila kako ne mogu učiniti bilo šta zbog moje noge. Mislim da se soba vrtela. Videla sam ljude kako otvaraju usta, ali ih nisam čula. Makar ih nisam razumela. Sve je bilo vrlo nepouzdano, te i poprilično zastrašujuće. Nisam umela da razpoznam ovaj osećaj. Nikada ga pre nisam imala, mada sam znala da je to samo strah od neuspeha. Plašila sam se pregaziti ponos žrtvovajući sve što sam imala.
Duboko sam udahnula vazduh pun prašine i cvetnog mirisa, te sam ustala sa klube i uzela svoju torbu. Vreme je da se obučem. Vreme je da dohodam do svlačionice i suočim se sa očima ljudi od kojih me je po prvi put bila sramota. Nisam smela da šepam. Znala sam da ne smem da popustim, a sad je već otkucavao pola sata do osam. Trebala sam uzeti pilulu da me ojača. Nisam je htela uzeti. Nisam imala želju. Mogla sam da se navučem na njih. Ne bih trebala da je uzmem, je l' da?
Hajde, Elisa, mislila sam da hoćeš da plešeš kao pre.
Glas u mojoj glavi me nikada pre nije dotačinjao toliko duboko, ali sada, uspevao je da me nagovori da je vreme da je uzmem i završim sa ovim. Još samo jedna pilula do pobede. Valjda.
Umesto da udjem u svlačionicu, otvorila sam vrata ženskog kupatila i brzim koracima krenula do lavaboa. Pustila sam hladnu vodu da teče, pre nego što sam izvadila kesicu sa plavim pilulama. Izvadila sam jednu i što brže je stavila u usta i uzela gutalj vode. Gorak ukus je obavio moje grlo te sam napravila grimasu a zatim se pogledala u ogledalo.
Imala sam previše pudera na licu kako bih prekrila velike podočnjake i modre obraze, te veštačke trepavice i dosta rumenila. Osećala sam se kao lutka, spremna da napravi svoju masku i izgleda savršeno za druge. Nisam mislila da ću spati na ovo, no jesam, i znala sam da se mnogo stvari raspadalo. Više nego pre. Ništa nije bilo na svom mestu; moje strasti, zabava ili prijateljstva. Sve sam nesvesno odgurnula.
Vratila sam kesicu ispod jakne u torbi i izašla iz kupatila. Bila je još veća gužva. Još dva sata do početka audicije. Dva sata se nikada nisu činila tako blizu.
Požurila sam ka svlačionici dok sam osećala kako mi srce pumpa sve jače i jače, te i da mi adrenalin dolazi u vene. Možda je i moja duša postala drugačija.
Pogledala sam brzo ka plafonu na kojem je stajala mermerno isklesana slika balerine na pozornici, sa širokim osmehom.
Svo to uživanje je trajalo i više nego kratko, ponajviše jer sam osetila hladan pod i osobu na meni. Otvorila sam oči i pokušala da ustanem, bezuspešno."Izvini, Elis." - poznat glas se probijao mojom glavom. Evan.
"Da li bi mogao da ustaneš sa mene?" - iznervirano sam rekla, koprljajući se.
"Oh da, evo." - pridigao se, te sam osetila njegovu težinu na meni. Ponudio mi je ruku za pomoć, ali sam je odbila samostalno ustajući.Otresla sam prašinu sa sebe i zategla rep. Nisam razumela zbog čega je još uvek stajao pored mene, posmatrajući me, nakon što me je izdao. Mene i sve moje savete.
"Nisam znao da ćeš ipak plesati." - stavio je ruke iza potiljka i srdačno se nasmejao. Nisam mogla verovati da hoće da stvori razgovor izmedju nas, iako zna da me je izdao.
"A zašto ne bih plesala?" - izfrustrirnao sam odgovorila pitanjem, nastavljajući da hodam.
"Pa znaš, tvoje noge." - tiše je rekao, sa dozom požaljenja.
YOU ARE READING
Simplicity
General FictionDa li je jedna stvar vredna svega? Šta je poenta života? Elisa Anderson je obična 17-godišnjakinja koja od malena pleše balet. Bila je ubedjena da će tako biti do kraja života, sve dok realnost nije pokucala na vrata i polila je hladnom vodom. "Ak...