Simplicity

D I X.

Usputni?

___________

Osećam se beskorisno.

Taj odvratan osećaj, kada vas cela zadnjica boli, pa leđa i butine jer ste sedeli ili ležali ceo dan. Da, balerini se to desilo. Balerini, ni jednoj drugoj već meni. Sebe sam naravno isforsirala do kraja, kako Tori, fizioterapeut i Theodorova prijateljica tvrdi.

Nikada za sebe nisam mislila da ne mogu da postignem nešto što sam htela da postignem. Nikada u svom šesnaestogodišnjem životu nisam imala taj osećaj muke od same sebe. Kako sam sebi mogla da dopustim da pređem preko ponosa, preko svoje budućnosti samo da bih bila primećena? To mi nikada ranije ni nije bilo bitno.

Za sve ovo, od A pa do Š, krivim sebe i samo sebe. Da nisam plesala kao manijak prošlih nekoliko dana sada bih se mogla spremati za Krcka Oraščića, uživati uz predivnu muziku dok napolju pada sneg i prekriva New York raznim nijansama bele. No, predpostavljam da je život sve osim očekivanog i da, kao u baletu, ima svoju poentu, svoju artikulaciju i koreografiju. Možda se sve ovo desilo sa jednim razlogom. Možda je život hteo da proveri koliko sam jaka. Da li bih posustala sada kada sam u boli?

"Ellie, bićeš u redu ako te ostavimo na nekoliko sati?" - verovatno je i da to što moji roditelji idu jeste dobro, jer ću sada moći da razmišljam jasnije, bez džez muzike u pozadini.

"Gde idete?" - pridigla sam se u sedeći položaj kako bih uzela kakao iz mamine ruke.

"Theo danas ima prezentaciju oko biologije." - tata se ubacio u priču, šetajući u krug. Taj čovek nikada nije umeo da veže kravatu, pa mu je mama pomogla.

"Zamisli, Theodor ima interesovanje." - rekla sam sama sebi, iako su me oboje čuli. Niko ne bi predpostavio da će dečko poput mog blizanca biti doktor ili nešto slično tome. Ipak, devojke ga jure na svakom ćošku, ide u teretanu i oblači se kao gangster. Znam i da ima tetovažu, što je jedina njegova tajna koju znam samo ja.

"Da, Elisa, ima." - oboje su me prekorili pre nego su izašli i ostavili mene i moje misli same -- vrlo opasno, doista.

(...)

Možda bih trebala da ustanem i da počnem da igram. Uostalom, nije da je Tori ikada plesala balet da bi znala. Ja se osećam sasvim u redu, čak i više nisam ljuta na sebe.

Znam da srce nikada ne treba slušati. Mozak je taj koji misli, najbitniji organ mog tela. Bez srca bih mogla da živim da ne ovisim o njemu jer je skup raznih ćelija, no ovog puta, imala sam osećaj da ono što sam se spremala da uradim bilo delo nikoga drugoga osim spontanog srca.

Mogla bih jednom rizikovati, zar ne?

Odkrila sam se te se rastegla ispuštajući čudne zvukove. Mišići su mi naravno bili skupljeni od nepomeranja, no mogu to popraviti. Uzdahnula sam nakon što sam pomerila garnituru i bacila jastuke na drugu stranu dnevne sobe. Da, spremala sam se da plešem. Spremala sam se da uradim verovatno skoro najveću grešku mog života, no nije me bilo briga. Htela sam uraditi nešto, pa makar to bilo pogrešno. Jako sam priželjkivala glavnu ulogu i do skoro nisam brinula, ali se svakako ne bih lepo provela gledajući Madison kako je izvodi umesto mene. I ta muzika u komadu, kostimi, koreografija i poruka komada su kao krojena za mene, bez preuveličavanja. A moj ponos, on je definitivno jedna posebna priča.

Nikada nisam ukaljala svoj ponos.

To sebi sada ne mogu dopustiti jer sve što se radi u New Yourku se posmatra i sudi. Džulijard neće čekati moju nogu da ozdravi, niti će mi dozvoliti tri nedelje odmora. To bi me prvo oteralo u mrtve balerine jer sve što sam do sada uradila sam radila svaki dan, bez pauze.