Simplicity

N E U F.

Usputni? :3
______________
Još dva minuta. Još dva minuta do raspusta.
Nogama sam cupkala ispod stola, poprilično ubeđena da će se moj život za dva minuta i više nego popraviti. Škola je gotova, a raspust se nikada nije osećao tako blizu. Mogu se i sada zamisliti kako ću izgledati - jutarnja poseta teretani, istezanje, šetnja kroz moj omiljeni park uz gorku crnu kafu. Bez Madison, bez ikoga ko bi me mogao iznervirati ili mi pokvariti dan, osim Theodora koji će me nažalost pratiti kroz ceo život.
Pogledala sam u zidni sat koji je otkucao dva, te me je u sledećoj sekundi zvono i zadovoljno smejanje ljudi podsetilo da požurim jer će se tramvaj ispuniti i neću imati mesta da uđem. Pokupila sam knjige iz matematike, uvukla olovke u pernicu, a zatim brže-bolje krenula ka ormarićima. Čudno je da nam niko nije zadao domaći osim nastavnika plesa, najviše zbog koncerta na kojim ću plesati ako prođem audiciju. Ipak ću imati briga tokom raspusta, no kakav je život ako nije pun izazova.
"Um, Elisa?" - nisam jedina ostala u akademiji. Iza mene je bilo par momaka i dve devojke, Kelly i Nora, inače najbolje drugarice od Madison koja mi ništa loše nije rekla osim da, citiram, 'plešem kao kakvo prase'.
Okrenula sam se sa verovatno izveštačenim osmehom. Šta reći a ne zvučati nenormalno?
Dečko pored Nore me je promatrao, što me je nateralo da se naježim. Kako ga nije sramota da uzdiše? Mrzim momke. Mrzim način na koji ne cene devojke, žene, devojčice.
Da, priznajem, bio je sladak, šta više zgodan, no ne i dovoljno zanimljiv i oh, tako savršen, da bi mi oduzeo dah ili čak naterao da mu oprostim na halapljivom promatranju.
"Molim?" - konačno sam rekla, prekidajući tišinu. Devojke su mi uputile osmeh kada su klimnule glavama momcima da idu. Prekrstile su ruke, pa sam tek tada primetila njihov izgled. Nisu bile ni malo slične. Nisu bile plave. Jedna je imala smeđe oči, a druga crne. Jedina stvar koju smo nas tri delile je bila građa. Naizgled krhke i nežne, lagane, no u stvari jake i pune mišića. Balet je birao naše izglede bez ikakvog pitanja i to mi je odgovaralo. Vredno je skoro svega.
"Čule smo da hoćeš da učestvuješ na našoj predstavi." - Kelly je započela i dobila potvrdno klimanje glave od Nore.
"Da, pa?" - nezainteresovano sam upitala, više radi reda nego bilo šta drugo. Ako hoće da me nagovore da ne učestvujem, to se sigurno neće desiti, jer gde god ja bila, svake godine bih učestvovala u zimskoj predstavi. Nema šanse da me dve umišljene dosadnjakovićke odvedu od mog cilja i uživanja.
"Pa-"
Nora ju je presekla jezivim pogledom svojih dva ugljano crna oka, na šta joj je ova predala monolog. - "Pa nadamo se da ne ideš na glavnu ulogu." - šteta što su se nadale. Da, htela sam igrati glavnu žensku ulogu, Žizelu. Oduvek sam se divila pokretima i koreografijom tog komada, dok je glavni lik bila toliko prefinjena i opasna u isto vreme. Želim je plesati, glumeti, igrati, po svaku cenu.
Nasmejala sam im se, sada sa ogromnom ironijom. - "Žao mi je što sam vas razočarala, ali idem na glavnog lika." - izbezumljeni pogledi su me naterali da se ponovo ne nasmejem. Zašto odjednom imam toliku snagu u autoritetu? - ""Žizela će biti moja, ako budem bila izvrsna. Može biti vaša, Madisonina ili bilo čija druga ako budete bili bolji od mene."- predpostavljam da je borba za nešto što mi znači snažnija od straha. Osećaj je bio odličan, obrisati nos dvema devojkama koje me nerviraju. Po prvi put u životu nisam bila Ellie Anderson, sramežljiva, zatvorena devojka. Iz nevinog cvetića sam se razbuktala u roj pčela i bilo je divno.
Kelly i Nora su pokušale da smisle neki odgovor, što su i učinile nakon nekoliko sekundi. U stvari, Nora ga je smislila a Kelly ga je potvrdila.
"Čak iako ćeš morati da se poljubiš sa glavnim muškarcem?" - podigla sam obrvu.
"Ne znam da li ste ikad čuli za mimiku, ali u baletu se dva plesača jedva dotačinju." - mislila sam da je to bio moj znak da odem i prekinem sa fijaskom koji sam napravila. Nastavljanje sa dve devojke u jednom danu je svakako bilo previše, čak i za mene, devojku koja nikada ništa slično nisam uradila. Nisam htela da se pretvorim u moj ego, stoga sam se zaustavila. -"A sada, ako nemate ništa protiv, idem da vam ne pričam iza leđa."

(...)

Znaš li šta se danas desilo?

reci, šta?