Neko sasvim neobičan

Uvod - Ovo neće izađi na dobro

"Uzmi onaj plavi papir iz zadnje fioke i odnesi ga Moniki da ga da sutra onom debilu "

"Okeee" - Kaže smoreno. Iskreno ne znam zašto ga držim uopšte ovde,hm nadam se da će mu onaj namcor dati otkaz.

"Ako si sve shvatio odoh ja " - Rekla sam igrorisajući njegov ton .

"Daa daa sve mi je jasno " - Uhh.

Jedva čekam da napunim 18 . Svakoga iz ove zgrade ću da otpustim i da zaposlim neke...ne tako namrgođene ljude .

"Uhhh" -Besno ispuhnem i krenem prema izlazu propraćena ružnim rečima i pogledima koji mi govore "Šta ćeš ti ovde ? Ne pripadaš tu shvati !! . Okeee ovo neće izaći na dobro bežim ja odavde . Kada stignem do auta moj vozač Luka mi otvori zadnja vrata ,samo ga zaobiđem i otvotim suvozačeva i sednem svo vreme gledajući u telefon.

"Okee" kaže i sedne ,a zatim se okrene prema meni i pita me " Zašto si takva pokušavam biti prijatelj sa tobom ?"

"Hoćeš da budemo prijatelji?" - Pitam.

"Daa zaboga " - Nervozno otpuhne.

"Eh ovako kada dođem kući ću ti napisati nekoliko pravila i njih moraš da poštuješ, oke? - Kažem uzbuđeno . Pa oke neću baš punoooo 😉.

"Naravno zaboga ja..." - Krene nešto da kaže al ga prekinem.

"Za početak bez tog zaboga molim te " - Kažem i nasmejem se .
"Sry. Paaa kako ti je bilo danas na poslu ? " - Pita me i pali radio .

"Kako će mi biti sa onim debilima . Jedva čekam da napunim 18 pa da otpustim onog nadrndanog jarca što su ga postavili za mog pomoćnika " - Kažem iznervirano . Samo pomisao na onog jarca i pravo se naježim.

"Čuo sam da su njega stavili kog tebe zato što ima najbolje živce, a već drugi dan sa tobom su ga videli iznerviranog i ljutog kako lomi stolice u kancelariji za sastanke na prvom spratu " - Kaže "daveći" se od smeha .

" Aaaaa pa zato mi nedaju da uđem u nju . Hehe šta ću da im radim za te stolice." - Počinjem zlobno da se smejem kao one zlice iz crtanih filmova.

"Ja mislim da im nećeš ništa raditi jer sutra dolazi onaj ... " - Kaže mršteći se .

"Znaš li ti ko je to ? Nisu mi rekli ime " - Pitam ga dok čekamo da se otvori kapija da možemo da uđemo u dvorište moje kuće.

"Saznaćeš sutra " - Kaže i opet se namršti. Ja prevrnem očima i kažem

"Neću, jer ne nameravam da narednih mesec dana idem u firmu "

Ko bi to mogao biti ?

"Moraćeš "

"Jedino što mora je da se umre , tako daaa otišla sam da pišem pravila za naše prijateljstvo , bajj " Kažem trčeći prema vratima da me više ne smara.

A/N Nadam se da vam se sviđa moja priča i volela bih da mi napišete nekoliko iskrenih komentara jer sam nova i ovo mi je prva priča koju sam napisala . Hvala unapred 😀