Neko sasvim neobičan

25.Deo - Almire ?

Lejla P.O.V.

Oblacim crne kozne uske helanke i crnu maicu i kaput , i brzo izlazim iz kuće u kojoj se trenutno nalazim. Kuca mojih drugara. Brzo uzimam crnu torbu koja se nalazi odmah pored vrata i dok se obuvam mislim da nemoze biti gore od ovoga , bilo bi lakše da sam sama u ovome , ali to je nemoguce.

Stavljam torbu na suvozacevo mesto i stisnem gas , kretajuci se prema svojoj  kući. Zvoni mi telefon. Almir.

"Hejj , gde si ? " Okee ?

"Idem prema kući, zašto ?" Pitam zacuđeno .

"Onako"

"Almire ?"

"Da ?"

"Sta nije u redu ?"

"Mozes li da dođeš kod Ines za pola sata ?" Ines.... samo ne to...

"Naravno , samo da odem kuci da uzmem nesto i tu sam."

"U redu" Krenem da prekinem ali cujem..

"Lejla" Kaze skoro pa zabrinutim glasom "Pre nego sto stignes kuci nekako se odlobodi nervoze"

"Zasto ?"

"Samo to uradi , zbog mene "

Kaze i prekine vezu . Nakon nekoliko sekundi vidim proširenje puta i tu stanem . Odatle se jedva od sume vidi jedna reka. Prelep pogled. Dok gledam u taj prizor sve mi prolazi kroz glavu. A najgore je to sto niko ne zna ko, i kada dosao po svoje. Ali ja znam da , nece se izvući.

Nakon nekoliko minuta tupog gledanja u prizor ispred mene , sednem u kola i brzo krenem kuci.

Kako se parkiravam primetim da su sva svetla pogašena i da su na Denisovoj kuci svetla upaljena. Mozda je ljut na mene.

Udjem u svoju kucu i brzo odjurim na treci sprat . Uletim u svoju sobu i u kofer popakujem nekoliko maica, helanki i nekoliko sredstava za higijenu, a zatim iznesem kofer i stavim u gepek ,a uzmem moju omiljenu koznu jaknu i drzim je u rukama dok prelazim ulicu i stizem ispred Denisove kuce. Krenem da uhvatim kvaku rukom ali mi u tom trenu stigne poruka sa nepoznatog broja.

"Jesi li sigurna da zelis da uđeš?"

Jebem ti radoznalost .....

Ulazim u kucu i dok prolazim kroz hodnik koji vodi do dnevne sobe pocnem da se derem

"Denooooo , hejjj jesi tuu ?"

On odjednom izleti ispred mene i nasloni se na vrata od dnevnog .

"Hej"

"Makni se da uđem "

"Umm , mislim da nije pravi trenutak"

"Aaaa oke " Nasmeje se i malo se pomeri sa vrata.

I ja se nasmejem i krenem da ga zagrlim. Skroz se odmakne od vrata da bi mi pruzio ruke. Skroz mu se problizim i odjenom se provucem i otvorim vrata. Kad otvorim vrata ogromna kolicina besa i gađenja mi prođe kroz telo..

"Sta ti jebeno radiš ovde ?" ......