Neko sasvim neobičan

4. Deo - Nedostaješ mi

Sedimo u kaficu i gledamo se ravno u oči.

"Pa? " Izustim i skrenem pogled razgledajuci jer imam osećaj da me neko gleda.

"Znaš ja sam te zvao jer... " Krene da priča al tad nam konobar donese njemu kafu i meni milkšeik.

"Hvala"

"Hoću da se pomirimo da sve bude kao pre, nedostaješ mi " Kaže veoma tiho ali ga ja sasvim dobro čujem.

"Zašto? " Potresena sam ovim a ujedno i jako zbunjena.

"Znam da nakon onoga mama mi nebi dala da ovo izgovorim ali ... Seko volim te najviše na ovom lukavom svetu. Svako veče u ovih godinu dana sam se bojao da me mrziš i da kada ja nisam pored tebe da će ti se nešto desiti. Izvini molim te "

"Hajmo napolje da prošetamo " Ostavimo pare na stolu i izađemo napolje i ja odem do Luke .

"Možeš da ideš kući ako želiš ja odoh da prošetam." Kažem mu kada dođem do auta na koji je bio naslonjen.

"Super, za 10 minuta imam dejt ovde pa ... Vidimo se " What ?

"Okejj " Okrenem se i odem do Denisa, on me zaštinčiki zagrli rukom preko ramena i krenusmo prema nekom parku u kome nije bilo nikoga.

"Jesi li se umorila hoćeš li da sednemo ? "

"Važiii noge me ubijaju "

"Nikad nisi volela da ideš puno peške "

FLASHBACK
"Denise molim tee "
"Neću Lejla nemoj da si dosadna " Tužno ga pogledam i spustim glavu.
"Jbs breee , hajde skoči "
"Jejjj" Srecno kazem i skočim mu na leđa i on me tako nosi dok se vraćamo iz škole "
THE END OF FLASHBACK 

"Prva ? " Kaže ne gledajući u mene .

"Marija" Kažem odmah znajući da ćemo sada,nakon godinu raditi ono što smo svaki dan radili tj. Nabrajanje njegovih devojaka. Znam svaku napamet 😂.

"Trinaesta ?" Kaže dok nam se na licu iscrtava osmeh .

"Ona ludača Tijana 😂. Mislim da te idalje juri . 😂" Neugodna tišina se proširi parkom.

"Bato ..."

"Da seko? " Pogleda u mene.

"I ti meni mnogo nedostaješ " Govorim tiho dok mi se lagano jedna suza spušta niz obraz . Ustane i brzo me povuče u zagrljaj onako samo kako on zna. Najace a opet tako nežno i ugodno ....

A/N Nadam se da vam se sviđa moja priča. ☺☺☺☺