30 Deo - Marko i Stefan

65 3 0
                                    

"Ne mogu da verujem ! " Besno lupi rukom od sto i sve sto je bilo na stolu padne na pod.

"Sta je bilo sine ?" Zabrinuto ga pogleda.

On ne progovori nista vec mi pridje i udari me pesnicom u nos.

"Prokletnice jedan " Kaze a zatim se nastavi serija skoro smrtonosnih udaraca.

"Sta se desava ovde? Elvise prestani. Ubices ga " Uplaseni covek pokusava da skloni svog sina da ne bi postao ubica.

"Ubicu ga tata , ovakva djubrad ne zasluzuju da zive uopste "

Aleksander zovne obezbedjenje koje odvoji Elvisa od mene.

Dok mi Aleksander pomaze da ustanem Elvis mi govori "Imas 5 sekundi da me ubedis da te ne ubijem " dok se otima.

Okrenem se prema prozorima sa kojih se vidi ceo lanac hotela. Iz ove sobe se mogu vide tri sobe iz "Star"-a , a to su 100 , 122  i 147.

"4" Govori kroz zube "i ..."

"Lejla je u "Staru "" Kazem ne verujuci svojim ocima.

Odjednom Elvis se otrgne i brzo dodje do prozora koji gledaju na sobu 122 u kojoj su Lejla i jos jedan decko.
Aleksander nas odmakne od prozora i stavi neprovidne zavese.

"Sklonite se ako vas vidi ja cu vas ubiti obojicu" .

"Ko je onaj peder i sto se ona jebeno ljubi sa njim " Baci flasu od zid i ona pukne u stotinu komadica. "Ubicu ga"

Krene prema vratima ali ga Aleksander zaustavi.

"Nemoj molim te. Taman sve krene dobro i evo nas... "

Elvis se vrati od vrata ,uzme flasu viskija i sedne u fotelju.

Lejla P.O.V.

"Wow ovo je bilo extra " Marko i ja jedva dolazimo do daha i smejemo se.

"Extra se ljubis" Kazem mu i sednem nazad na stolicu. "Mislis da su popusili foru ?"

"Naravno da jesu. Kad ja smisljam sve je super. " Stefan sedne na sto pored mene i pocne nesto da cacka po laptopu.

"Ovako znaci , znas da je poruka poslata iz Londona. Osoba koja je poslala poruku je musko a poruka je poslata sa nekog mesta gde je slab signal tako da su poruke isle dugo. A nakon sto su poslate telefon je ugasen ali svake srede u 11 se upali na istom mestu " "Aha. I sta sad ? " "Poslao sam jednog naseg covek da proveri lokaciju i ostalo. "  "Super"

"Drustvo" Marko dodje do nas sa fotoaparatom u ruci. "Pogledajte ovo. Cini mi se da Danilo nije sam u sobi"

"Sta " Otmem mu aparat iz ruke i pogledam slike. Ima ih 5 ali ni na jednoj nema nista osim na 4. Vidi se lik nekog muskarca ali samo konture lica a na 5 se jasnk vidi stariji covek . Poznati su mi ali neznam odakle.

U tom trenutku mi zazvoni telefon "Danilo"

Treba mi nekoliko sekundi da se skoncentisem i javim, dok glumim zadihanost.

"Hej Lejla. Sta ima ?" Pita me sasvim opusteno.

"Am... nista. Kod tebe ?" Na kratko promeni boju glasa. Pokazem rukom Marku da dodje zamnom do prozora .

"Nista. Mozemo li da se nadjemo danas u 7 u "Black-u" ?"

"Pa ne znam " kazem dok vrtim pramem Markove kose.

"Molim te "

"Dobro. Danas u 7 " Kazem mu i prekinem poziv. Sklonim Marka sa sebe i krenem da se oblacim. "Momci moram do firme pa sa Danilom. Vidimo se sutra" Klimnu glavom i ja izadjem iz hotela i zaputim se prema firmi.

....

Kada dodjem parkiram se ispred jer ne nameravam da se zadrzavam. A kada udjem u firmu dozivim blagi srcani udar. Svuda su papiri a radnici i radnice gledaju u telefon i lakiraju nokte dok moj "dragi" Almir se ljubi sa nekom zenskom na sred hodnika.

"ŠTA SE OVDE JEBENO DESAVA !?" Proderem se najglasnije sto mogu i na trenutak svi stanu sa svojim radnjama a zatim pocnu se vracati na svoja radna mesta i skupljati papire.

"Sta se deres i sta koji kurac radis ovde ?" Iznenadjenji Almir stoji na sred hodnika sa raskopcanom kosuljom a ona zena je nestala negde u guzvi.

"Ko ovde treba da se brine o firmi?" Polako mu prilazim i uperujem prst u njega. "Ovo je jebeni kupleraj " Osvrnem se oko sebe .

"Nije kupleraj nego firma" Kaze hladno dok zakopcava dugmad na kosulji. "Mojoj firmi. Tako da nemas pravo da se mesas i deres na sred hodnika kao ludaca. "

Pogledam ga i nasmejem se. "Paa da vidimo kako ces sad da se snadjes " Izvadim telefon iz torbice i pozovem policiju. 

"Hahahah zvaces policiju " Krene da se smeje kao lud na brasno.

Dok ga gledam ispod oka on se uozbilji i nasloni se na zid u blizini.

"Serife , prihvatam vasu ponudu " Lagano izgovaram slovo po slovoi oblizujem usne.  "Potpisaću ugovor "

..........

Neko sasvim neobičan Dove le storie prendono vita. Scoprilo ora