Neko sasvim neobičan

32.Deo - Sergej

....

8:00

Dok osecam kako mi zraci sunca padaju po ledjima neumorno kuckam prstima po tastaturi lap-topa osecam lagani umor ali se ne obazirem jer imam toliko toga da uradim danas. Zovem svoju sekretaricu i ona mi u roku od 5 minuta donosi jaku kafu.

"Gospodjice, ako zelite mogu da preuzmem pola vasih fajlova i da ih ja uradim a vi se odmorite. Radite jutros od 5 sati. " Ljubazno se ponudi ali je ja odbijem.

"Ne treba. Hvala. " "Ali zabolece vas glava. A i vidi vam se po ocima da ste umorni. Molim vas " "U redu. Uzmi 10-ak poslova. Hvala ti"

Klimne glavom i ode , a ja joj posaljem 10 fajlova i vidim da je odmah otvorila jedan od njih.

Okrenem se prema prozoru i zatvorim oci dok upijam sunceve zrake. Uzmem telefon i zovnem Danila.

"Ejj sta ima ?" "Nista evo sad ustao kod tebe" "Svega i svacega. Negoo... dal bi zeleo da se vratis na posao? " Cujem tihe glasove u pozadini i zvuk lomljenja caše. "Naravno. Kada pocinjem ?" "Odmah" "Vazi eto me samo da se obucem." Prekinem razgovor i okrenem se prema stolu ali se setim jedne stvari.

Luke.  Uzmem telefon i zovnem ga. Cim se javi pocne da govori. "Znam znam ali batalilo mi se auto i ostao sam u Nemackoj nekoliko dana" "Trebao si da budes ovamo u sredu ,ako treba da te napomenem. " "Znam znam sorry " Podignem pogled i vidim kako u kancelariju ulaze Almir i njegovi 'cenjeni' roditelji. Pokazem rukom da sednu. 

"U redu. Cekam te do petka. A posle me se cuvaj " "U cetvrtak sam tamo" "Ajde da ti verujem " Kazem i prekinem poziv.

"I? Kako sam zasluzila vase prisustvo?"

Pogledaju se medju sobom i Almirov otac Sergej odluci da progovori "Da ne duzim odmah cu preci na temu. Ovako i sama znas da se neslazemo. Niko. I takodje znamo da si ti pazila na mog tatu i sve ali... mi smo mu bili najpreci rod. I mislimo da je najbolje da se ti preselis u firmu u Sidneyu a da mi poslujemo ovde." Kaze sve vreme gledajuci me u oci. Dok Almir gleda u pod.

"Pa ovako... vi Sergej ste mnogo pametan covek i jako vas postujem, ali ste sad ispali toliko glupi da to nije moguce. Mene iz ove firme mozete oterati mrtvu. Jako sam se razocarala u sve vas i jako ,ali jako, sam besna. " Sergej gleda u mene "Niste svesni sta cu da vam uradim za ovo. "  Ustanem sa stolice i priblizim se njima. "Vas sin me je razljutio ali ima dobre i sposobne ljude oko njega tako da sam odlucila da se povucem ali ako se ovakav ispad desi jos jednomz stavicu zid na sredinu firme i zabole me sta vi mislite o tome. A to mogu da uradim jer je moje 67% ove firme i svakim danom se povecava sve vise. A tacno 12. Novembra ,na moj i Almirov rodjendan , moje ce biti 80% , tako da bih vas molila sad da izadjete iz kancelarije jer imam posla."

Nemo me gledaju neko vreme a zatim izadju. Sednem, uhvatim se sa glavu i pozovem da mi donesu lek za glavu i kafu. ..