28.Deo - "Hotel "Star"

58 4 0
                                    

Hej ljudi. Kao prvo, želim da se izvinim zato što nije bilo nastavaka jer trenutno pišem drugu priču a nju neću da objavim dok ne napišem 10 delova. A kao drugo primetila sam da neke slike koje stavim neće da se učitaju, tako da izvinite i zbog toga 😉😘

Lejla P.O.V

Izbezumnljeno se parkiram ispred skrovišta i brzo uletim unutra jer je puno hladno.

"Gde si ti do sad ? Zvao sam te pre pola sata !"

"Mogu li da sednem prvo ?"

"Moramo ozbiljno da razgovaramo "

"Da " Ustanem iz kožne fotelje i iz frižidera uzmem limenku kole pa se opet zavalim u fotelju .

"Prvi ja. I sama znaš da sam dao tvoj telefon Stefanu da vidi odakle je ona poruka poslata i ko je je poslao. " Kaže sedajući pored mene. "Eh pa.. nismo saznali ko je poslao ali smo saznali nešto drugo "

"Šta ?" Ispravim se i ozbiljnog pogleda mu dam znak da nastavi.

"Poruka je poslata iz Londona. "

"Jaooo, mislila sam da je nešto važno" Zavalim se i ustanem da uzmem svoj telefon.

"Ista poruka je poslata na 5 brojeva. " Okrenem se prema njemu. "Isti tekst,isti znaći, po minut razlike. Ti si dobila tu poruku prva."

"Sranje..." Prošaputam tiho. "A gde su oni ?"

Ustane i da mi jedan papirić na kome piše

"Hotel "Star" soba 122"

Gledam malo u papirić malo u njega.

"Kome je sve poslata poruka ?"

"Ne znam. Ima ih još 4, a mi ne znamo ni jednog !"

"Znamo jos jednog " Pogledam ga "Sećaš li se lika koji me oteo ?

"Da... ali kako znaš"

"Imala sam malu nezgodu sa Almirom pa me on spasio i kada si mi poslao poruku, krenula sam da se spremam al mu je stigla poruka i u poruci su mu rekli da mora da reaguje . A poslednja poruka je bila ista kao moja. "

"Elvis...."

"Ko je to ?" Okrene se prema meni i gleda me direktno u oci.

"Nemoj da se petljas sa njim. Ali nikako. Neću da te vidim blizu njega." Samo ustane i izadje.

Lupim sakom u zid i izadjem. Brzo dotrcim do auta koje je skoro zaledilo i odmah upalim grejanje i skinem jaknu.

Dok se vozim kroz sumu upalim radio uzmem telefon da zovnem Danila.

Prvi put mi se ne javi ali drugi se javi.

"Hej, sto se nejavljas?"

"Zauzet sam"

"Kako molim ? A sta je ono 'uvek sam tu za tebe' moracu opet da te vaspitam?" Kazem i nasmejem se.

"Rekao sam ti da sam zauzet ! Pusti me na miru" Odaljim telefon od uha i pre nego prekine vidim njegovu adresu.

"Opsaaa. Neko nam je upao u sranja." Kazem sama sebi dok se okrecem i krecem precicom do adrese gde se Danilo nalazi.

Kada stignem na lokaciju vidim da je to privatna lekarska ordinacija nekog hirurga.

Okeee ... Obucem jaknu i utrcim u ordinaciju u kojoj vidim ........

Neko sasvim neobičan Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang