18.Deo - Smaraš

116 9 0
                                    


"Ti nisi normalna majke mi " Kaže smejući se

"Pa oni se pobiše i ja sam morala nešto da uradim" Slegnem ramenima.

"A kako te nije bolelo kad si čupala igle iz ruke ?" Sedne na moj krevet.

"Misliš da će me nekoliki igli zaboleti ? Postala sam imuna na bol " Uzdahnem sećajući se svoje prošlosti.

"Oke , nemoj da se nerviraš. Hajde odspavaj malo "

"Važi"  Ustane sa krevta i poljubi me u čelo i izađe .

Kada vidim kroz prozor da je izašao iz bolnice , obučem se i preko onog zvona zovnem sestru.

"Izvolite " Kaže sestrica kad uđe u sobu.

"Kada ću moći da idem kući? " Ljubazno je pitam.

"Odmah ,spremi se dok ti na napišem otpusnu listu " Kaže dok mi pokazuje gde je WC i gde mi je ostatak stvari.

"Važi"  Kada izađe iz sobe ja odem u WC i obavim higijenu, a zatim uzmem svoju torbu iz ormara i spakujem one stvari koje su mi bile u posebnoj torbi, malo raspremim krevet i izađem iz sobe.

Dođem do šaltera gde ona sestrica kucka nešto na kompjuteru.

"Na vreme " Kaže i da mi otpusnu da se potpišem, a zatim udari pečat i kaže mi "Pa to je to "

"Doviđenja" Okrenem se na peti i izađem iz bolnice.

U torbi potražim sakrivene ključeve od auta koje držim za svaki slučaj , i ostavim torbu na zadnje sedište uzimajući telefon.
Upalim auto i vidim Almira ,Luku i Denisa kako sede na jednoj klupici kod drveta, dođem do njih i kažem

"Denise ideš il ti se previše sviđa u bolnici ?" Kažem gledajući ga direktno u oči.

"Lejla ??? Kako ? Rekao sam ti da odmaraš " Skoči kad skonta da sam ja .

"Smaraš " Kazem i odem ostavljajući ih iza mene.

Kada dođem kući vidim da je sve čisto, sija, samo se nasmejem i odem na svoj sprat , i kad uđem samo se bacim na kauč u dnevnom i tako zaspim.....

Neko sasvim neobičan Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang