Neko sasvim neobičan

11.Deo - Uhh šta ću ja sa njima ?

Pogledala sam u Luku u smislu nisam nista uradila ne osudjuj me 😯 .

Nakon nekoliko minuta tisine on je ustao i otvorio vrata a ispred njih se nalazio jedan zgodan dečko.

"Dobar dan izvolite ?" Rekao je Luka .

"Dobar dan ja sam Stefan i ja radim u obezbeđenju ovog hotela , juče smo dobili rezerne ključeve svake sobe i vaše nismo mogli nigde da nađemo , ja sam jutros pregledao snimke kamera i dva dečka su vam sinoć ulazili u sobu " Kaže onaj lepotan 😍 ček ulazili u sobu ??

"Šta !?" Proderao se Luka .

"Smiri se bre" Ja sam rekla Luki i stala pored njega lepo obučena jer sam se na brzinu presvukla u kupatilu. "Šta su radili u sobi ?"

"Pravila hotela govore da ne smemo da gledamo snimke iz soba bez odobrenja vlasnika "

"U redu ja sam vlasnik i mogu li da pregledam taj snimak ?" Sasvim smireno kažem. Imam predosećaj ko je.

"Mogu li da dobijem vašu ličnu kartu ?" Pita uljudno sa osmehom. Sta se smeješ koji k. provalili su mi u sobu , daj mi snimke.

Odem do torbe i iz novčanika izvadim licnu kartu.

"U redu gospođice Lejla možete poći samnom " Kada pregleda sve kaže i pogleda me u oči.

"Samo da uzmem telefon " Okrem se i pođem prema vratima.

"A ja ?" Pita Luka.

"Ostani tu ako se vrate uhvati ih ,važi? " Kazem i poljubim ga u obraz .

"Okejj" Nasmeje se .

"Idemo" Kažem Stefanu u pođemo u tu kontrolnu sobu.

Kada tamo dođemo on pusti snimak , a ja sednem na stolicu dok on stoji iznad mene .

Na snimku se jasno vide meni dva jako poznata dečka kako idu prema sobi , Denis i Almir , zatim otkljucavaju vrata i Almir ulazi a Denis čuva stražu na stepenicama.

U sobi Almir gleda mene i Luku a zatim vadi telefon i slikava nas, i izlazi iz sobe.

Uhhh šta ću ja sa njima ?

"Mogu li da slikam nekoliko trenutaka sa snimka ali nemojte nikome da kažete " Kažem i gledajući u Almira celo vreme.
Skroz se promenio.

"Naravno ali nemoj ni ti nikome da kažeš " Kaze i nasmeje se, iskreno što nisam videla duže vreme...

Izvadim telefon i slikam ih kako ulaze, Denisa kako sedi na stepenicama dok Almir otkljucava vrata, zatim Almira kako nas slikava i kako izlaze.

"Pa hvala ti Stefane , mogu li da te zamolim još nešto? "

"Nema na čemu uvek sam tu za tebe samo reci "

"Možeš li da se pretvaraš da si pogrešio i da niko nije ulazio kod nas negu u drugu sobu ?"

"Važi to je lako " Slegne ramenima.

"Ali nikome pa ni Luki a kamoli ovim momcima što su ulazili ! Verovatno će doći i pretiti ti , ali nemoj da se uplašiš jer ti nemogu ništa jer ću ja posmatrati sve , oke ? "

"Ček , vi ste neki kriminalci" Pa jebote ....

"Ne " Kažem nekako gadljivo.

"Niko neće znati da si bila ovde "

"Znaš šta? Zaboravi sve, uradićemo ovako ... "