Neko sasvim neobičan

31.Deo - Pazi sta radis

......

U glavi mi je totalna zbrka. Jako pojacavam muziku dok idem prema "Blacku". Nemogu da verujem sta je uradio !? U redu sto mene mrzi, ali to je firma, jebena firma !

"Remember me, no time cannot erase
I can hear your whispers in my mind
I've become what you cannot embrace
Our memory will be my lullaby"

Gasim radio i parkiravam se ispred kafica. Uzimam jaknu sa zadnjeg sedista i izlazim napolje. Pogledam prema kaficu i vidim poznatu siluetu kako ustaje sa stola i odlazi. Zakljucavam auto i ulazim u kafic , gde me ceka Danilo.

"Hej " Sedam i pokusavam da se zagrejem .

"Zima ,a ? " "Smrzla sam se od auta dovde" "Pa da veliki je minus napolju" "Upeko minus ? 😂" Nasmeje se i zovne konobara koji donese njemu caj a meni kafu.

"Kafa ? Nervozna si?"  "I vise od toga. Zamalo nisam imala 3 sudara dok sam dosla. Traume 😀" "Sta je bilo, zasto ?"
"Saznala sam neke stvari koje mi se nisu bas dopale" Imam osecaj da na trenutak prebledi i pogleda u sto do nas. "St.. ovaj... sta si saznala " "Nije sad bitno. Nego .... kako ti je noga?" Pogledam ga ispod oka. "Sto noga ?"
"Slusaj, kada hoces nesto da sakrijes treba mnoooogo vise da se potrudis oko toga. " Popijem kafu do kraja "Pazi sta radis. " Okrenem se prema stolu do nas i vidim da jedan decko gleda u mene dok drugi covek gleda sa odusevljenjem u svoj cokoladni dezert. Nasmejem se i izadjem iz kafica sednem u auto i odem kuci da se odmorim.

..........

"Lejla, Lejla , Leki , Lekice" neko mi govori .

"Dodjavola ostavi me na miru!" "Hej hajde ustani. Imam 2 karte za film "Paklene ulice 7" " Skocim iz kreveta i zagrlim ga. "Ti si najbolji brat na svetu!" "Samo kad ti nesto treba" prevrne ocima i legne mi u krilo.

"Mogu ja da izaberem sta ces obuci " "Jedino ako ja tebi izaberem " "Oke ajde sad idi u moju sobu i nadji a ja cu naci tebi "

Skocim sa kreveta i odem na Denisov sprat da mu nadjem sta ce  obuci. Dok preturam po stvarima stigne mi poruka. Ali nema mi nigde telefona. Ppgledam oko sebe i vidim Denisov telefon na stočiću i poruku.

"Men tvoja jebena sestra je ludaca. Nesto muti sa policijom , saznaj sta. Platicu ti. "

I pogodite od koga je ? Pa od Amira naravno. Uzmem crne pantalone i belu maicu i izadjem .

Kada udjem na svoj sprat pokucam na vrata svoje sobe i cujem Denisa kako mi govori da nije jos uvek gotov. Odem na prvi sprat i udjem u kuhinju da uzmem neko energetsko pice. Kad se okrenem vidim svoju 'majku' kako me gleda.

"Sta ti radis ovde? Ne secam se da sam te pustila u kucu ?" "Zar ne smem uci u kucu rodjene cerke ?" "Naravno da ne smes. I nemoj da vise ikad ali ikad u zivotu pomislis da me zovnes cerko jer ja nemam roditelje !" Izderem se i ona se skloni sa praga i ode , a zatim cujem zatvaranje vrata.

Pogledam u ruku i pritisnem dugme na satu i on se otvori i aktivitaju se kamere i vidim da nije izasla nego se polako penje uz stepenice. Prevrnem ocima i viknem "Ja bi na tvom mestu izasla." Dodjem do podmozija stepenica i vidim je na pola. "Nemoj da dozvolis sebi da me ispizdis. Zvacu policiju!"

Okrene se i izadje.

Odmah nakon toga Denis sidje i baci mi u ruke crne helanke i belu majicu sa smajlicem. Kada vidim pocnem da se smejem. "Sta je ?" "Cekaj me tu imam istu ovakvu majicu samo puno vecu sad cu ti je doneti pa da budemo isti " "Hajde samo pozuri "

........

Trenutno se nalazimo pored reke i cutimo.

"Ne mogu da verujem da te napokon grlim nakon svega " poljubi me u glavi a ja ga jos jace zagrlim. "Ne znas kroz sta sam sve prosao bez tebe. Shvatio sam da si ti moj smisao zivota i da te volim najvise na svetu" pocinjem da placem u njegovu tj. Moju majicu a on me cvrsto grli. Kao pravi brat.

Ovo je ono sto mi treba. Cvrst zagrljaj ....