Angel of Darkness (Serbian)

1. Deo- Pocetak

Rose: Hajde Judy, trči brže, ionako kasnimo!

Judy: Ako budem trčala brže imam utisak da ću se onesvestiti zbog nedostatka kiseonika.

Rose: Nećeš, ne boj se! Hajde!!! Ostalo je još samo par ulica do škole.

Judy: Uh! Ovo trčanje ću ti debelo naplatiti!

Rose: Pa jesam li ti ja kriva što se ti uvek uspavaš?!

Judy: Pa da se ti nisi toliko zadržala u Mc Donald's-u sada ne bismo kasnile.

Rose: Nisam ja kriva što im toliko treba da narave glupavi milk shake.

Judy: Ma nije ni bitno! Samo trči!

Stigle smo do najveće raskrsnice u gradu i taman kada sam trčeći stigla do pola ulice čula sam škripu guma, trubu ogromnog kamiona koji mi ide u susret i Rose iza sebe.

Rose: Judy... Paziiiiii!!!

Zatvorila sam oči i svakog časa sam očekivala udarac tog ogromnog metalnog čudovišta ali umesto toga čula sam samo veliki prasak. Otvorila sam oči i ugledala kamion zakucan u obližnje drvo. Ostala sam ukopana u mestu. Šta se ustvari desilo? Kako to da me nije udario? Rose je pritrčala i snažno me zagrlila a meni su oči i dalje ostale širom otvorene gledajući u kamion iz koga je upravo izašao čovek zdrav i prav. Mašina je gotovo smrskana a ni vozač ni ja nismo povređeni. Nešto se ovde čudno dešava.

Rose: Budalo jedna! Da me više nikada nisi tako prepala!

Stisla me je još jače i osetila sam njene suze kroz moju majicu.

Rose: Nikada, ali nikada da mi ovo nisi više uradila!

Ja sam i dalje gledala u vozača koji se sada držao za glavu odmeravajući štetu koja je nastala prilikom udarca u drvo. Nikakav automehaničar mu sada ne može pomoći. Mašina je skrcana, ali kako to da je on ostao nepovređen i kako to da sam ja ostala živa?

Judy: Bolje da krenemo pre nego što me vozač zakolje ovde.

Povukla sam je za ruku i otišle smo iza najbližeg kioska. Ona je obrisala suze i pogledala me onako crvenim i idalje suznim očima.

Rose: Je l' ti hoćeš da me ubiješ? Hoćeš da doživim srčani udar sa svojih 17 godina? Budalo jedna, tebe treba na uzici voditi.

Ja sam samo osetila kako mi noge podrhtavaju i srušila sam se na kolena. Njenu ljutu facu je zamenila zabrinuta. Pogledala me sa nekim žaljenjem u očima i sela je pored mene pritom me grleći.

Rose: Izvini što sam se drala, ali jako si me uplašila a zaista ne želim da ti se nešto desi.

Oči su mi se nakupile suzama i tek sam sada shvatala koliko sam sreću imala što sam uopšte živa.

Rose: Hej, nemoj plakati! Biće sve u redu.

Ja sam je samo čvrsto zagrlila pritom brišući suze od kragnu njene košulje.

Rose: Veruj mi, ako neko ima anđela čuvara onda si to ti!

Malo sam se nasmejala, ali to nije bio smeh od srca, već samo onaj da bih joj dokazala da mi je bolje iako nisam ni znala šta mi se ustvari desilo.

Judy: Rose, reci mi, šta se ustvari desilo tamo? Kako to da sam živa i zdrava? Kako me taj kamion nije udario?

Rose je samo slegnula ramenima i pogledala me u oči.

Rose: Ni sama nisam sigurna. U jednom trenutku kamion ide ka tebi a u drugom naglo skreće i udara u drvo. Pritom ti ostaješ živa a vozač kamiona izlazi bez ijedne ogrebotine dok je kamion potpuno uništen. Ništa mi nije jasno.