Angel of Darkness (Serbian)

50 Deo -Kraj

Vruć vetar mi je samo zadavao gušenje dok smo stajali ispred te ogromne građevine naspram nas. Ovde ima barem 35 stepeni i malo je reći da se topim. Bez obzira što sam obučena baš za ovakve uslove osećam kako mi telo gori. Imam Zaynov kačket na glavi koji mi je prevelik ali se ne žalim. Zaista volim da nosim njegove stvari jer se tada osećam nekako... njegovom? On je naravno u svom mračnom fazonu blago namršten. Tamne sunčane naočare mu prekrivaju oči i nisam u mogućnosti da se divim njihovoj boji, ali znam da su divne kao i uvek. Par ljudi ulazi unutra prateći vodiča a mi ubrzavamo hod jer smo i mi deo te mase koja treba da ga prati. Osoba koja će nam objašnjavati sve šta se nalazi ispred nas jer starija i izgleda da već dugo radi svoj posao tako da mu više to nije ni zanimljivo pa mu je faca smorena i blago namrgođena. Ja bih sve dala da sam na njegovom mestu i da mogu svaki dan da obilazim ove piramide jer sam blago rečeno zaluđena njima.

Ubrzavamo jer zaostajemo za ostalima a Zayn me hvata za ruku koju ovog puta ni ne pokušavam da izmaknem. Ljudi ne mogu da nas vide jer smo sasvim pozadi, iza njih, pa samim tim sam i opuštenija. Prsti na nogama mi više ne propadaju u vreo pesak i stajem na čvrsto tlo a na goloj koži osećam kako temperatura opada i unutra je osetno hladnije. Jako mi prija ovaj blag vetar koji pirka i pomaže mom užarenom telu da se ohladi i opusti.

Zayn: Mislio sam da gu izgoreti - priča tiho dok koračamo iza ljudi čiji koraci odjekuju ovim ogromnim prostorom. Na zidovima se nalaze zapaljene baklje koje osvetljavaju put ispred nas a ja se osećam poput Kleopatre. Srce mi udara sto na sat jer mi je ogromna želja konačno ispunjena... konačno koračam hodnicima mistične piramide.

Judy: Nije ni čudo kada si sav u crnini, kao da ti je neko umro - zafrkavam ga.

On se smeši i skida one naočare sa očiju gledajući me onako frajerski preko oka. Gospode kako uvek pogodi moju slabu tačku? Tačnije, on je moja slaba tačka.

Otvorio je usta kako bi nešto rekao ali sam ga prekinula trčeći ka zidu na kojem su bili nacrtani i uklesani razni crteži poput ljudi, životinja, raznih bogova...

Judy: Wow! - to je sve što sam mogla da kažem dok sam prstima prelazila preko prašnjavih zidova. Ne mogu da verujem da su ovi crteži ispred mene stari nekoliko hiljada godina, prosto neverovatno.

Zayn: Da sam znao da ćeš se tako oduševiti doveo bih te ovde i ranije - smeška se iza mene ali ja pokušavam da protumačim šta oni crteži predstavljaju, tako da ga potpuno ignorišem. Skidam kačket sa glave i dodajem mu ga ne okrećući se ka njemu, a on ga samo uzima bez ikakvog komentara.

Zayn: Judy, ostali su prilično zamakli...

Brzo se okrećem i vidim ljude koji skreću iza ugla i ostavljaju nas. Trčim ka njima ne obraćajući pažnju da li me Zayn prati ali čujem njegov smeh iza sebe pa se i sama smešim. Znam da se ponašam kao devojčica od pet godina, ali šta ću kada sam i više nego uzbuđena.

xxx: I ovde imamo zrtež Ramzesa kako daruje...

Vodičev glas se gubi u vazduhu dok polako odmiče i pokazuje ostaloj grupici razne slike i predmete koji se nalaze po ovoj grobnici. Ja baš i nisam zainteresovana za to, mene privlači jedan šareni crtež na zidu. Predstavljan je lik muške osobe sa krilima, poput anđela... poput Zayna.

Čujem ga iza sebe kako mi se teškim koracima približava i grli me oko struka naslanjajući glavu na moje rame. Blago sam se trgnula ali mi je sva pažnja bila usmerena ka onom crtežu koga sam dodirivala. Ne znam da li je to dozvoljeno, ali iskreno nije me ni briga.

Judy: Ovaj ovde...

Pokazujem mu prstom na zid i smešim se.

Judy: ... liči na tebe.