Angel of Darkness (Serbian)

5 Deo- Gde sve pocinje!

Spustila sam slušalicu i upitila se nazad kod njega. Nekako mi je prijala njegova blizina. Tačno je da sam ga se plašila ali sam volela kada je pored mene. Osećala sam se bezbedno uz njega. Ušla sam unutra ali njega nije bilo tu. Vatra je gorela i osvetljavala mračnu sobu, ali njega nije bilo nigde. Pa gde je sad pobogu? Bolje da ga ne tražim jer ću se izgubiti u kući, pa sam se uputila nazad u fotelju gde me je i dalje čekala sada već hladna čokolada. Napravila sam par koraka napred ali me je neko uhvatio oko struka i za usta tako da nisam mogla ni da vrisnem ni da se branim. Srce je počelo kao ludo da mi udara ud straha. Napadača sam nekako uspela da udarim u međunožje i ugrizem za dlan, nakon čega me je pustio. Okrenula sam se i odahnula kada sam shvatila da je moj napadač Zayn. Pa kozo koga si očekivala da bude? Obamu? On se sageo od bola jer sam ga prilično jako udarila između nogu, a sa dlana je počela da mu teče krv koliko sam mogla da primetim.

Zayn: Auć!

Judy: Kretenu! Uplašio si me!

Zayn: Izvini, više nikada neću da se kačim sa tobom! Imaš jako snažan udarac.

Nasmešio se iako mu se na licu i dalje ocrtavao bol koji je osećao.

Judy: I bolje ti je da to više ne radiš! Sledeći put ćeš proći gore.

On se polako uspravio, pogledao u ruku iz koje je sada jako tekla krv i pogledao u mene.

Zayn: Je l' može gore od ovoga?

Judy: Veruj mi, može.

Zayn: Ne bih baš da iskusim to. Hajde zamnom.

Judy: Gde idemo?

Zayn: Da ti pokažem sobu gde ćemo spavati. Ti ako nećeš, možeš da spavaš i ovde na fotelji.

Nasmejao se.

Judy: Mi? Nećemo valjda u istoj sobi.

Zayn: Žalim slučaj! Imam samo jedan krevet. Možeš ti i na terasi da spavaš, ne branim ti ja.

Samo sam uzdahnula i krenula za njim. Opet smo ušli u onu sobu u kojoj sam se probudila.

Judy: Ovde sam već bila.

Ništa nije rekao, samo je otvorio ormar i uzeo posteljinu iz njega.

Zayn: Izaberi stranu!

Judy: Svejedno mi je!

Zayn: I meni je, zato izaberi stranu!

Judy: Oke, oke... Ja ću desno, do prozora.

Klimnuo je glavom i počeo da namešta krevet. Nisam znala šta da radim pa sam stala do prozora i pogledala kroz njega. Crni oblaci su se nadvili nad gradom. Jesmo li mi uopšte gradu? Izgleda da će oluja. Nikada nisam volela oluje. Plašila sam se gromova, ali ne zbog glasnog zvuka ili nečega sličnog, nego zato što mi je otac nestao po jednoj takvoj oluji i više ga nikada nisam videla. To je bilo pre desetak godina. Od tada se stalno sakrijem pod pokrivač kada su oluje jer se osećam sigurnije. Znam da to zvuči detinjasto, ali šta ću? Odjednom je jako zagrmelo i svetlost je obasjala celu sobu čineći je nekako sablasnom, kao u horor filmovima. Napravila sam par koraka nazad i sudarila se sa Zaynom nakon čega smo se oboje sručili na krevet, ali sam ja pala preko njegovih grudi. Uhvatio me je oko struka i pomogao mi da ustanem.

Judy: Ž-žao mi je! Prepala sam se! Izvini!

Zayn: Znam da se plašiš oluja. Nema problema.

Judy: Ka- kako? Kako znaš to?

Ništa mi nije odgovorio nego se samo okrenuo i izašao iz sobe.

Zayn: Hajde! Idemo dole da jedemo i pogledamo neki film ako hoćeš.