Angel of Darkness (Serbian)

11 Deo- Horor sa komedija

Jedva sam ga stigla i uhvatila za crnu majicu koju je nosio. Ako će on mene da zeza, onda ću i ja njega. Brzinom munje sam mu skinula kapu koju je nosio na glavi i krenula da pobegnem, ali me je on uhvatio za drugu ruku. Više se nije smejao i sada je imao ozbiljan izraz lica.

Zayn: Vrati mi je!

Glas mu je zvučao strašno. Pogledala sam u njega a on je širom otvorio oči pokazujući svoje blistavo bele beonjače. Izgledao je poput nekog besnog vuka, a kosa mu je bila sva čupava i u neredu. Jeza je prošla kroz moje telo. Šta sam tako loše uradila? STegao mi je ruku i pogledao me još strašnije, ako je to ikako moguće.

Zayn: Vrati mi je!- naređivao je.

Brzo sam mu je vratila, jer sam se plašila za moje zdravlje i bezbednost ako ga ne bih poslušala. Bukvalno mi je oteo iz ruke i pustio me, a ja sam automatski pogledala u svoju ruku na kojoj su se videle crvene šare od njegovih prstiju. Protrljala sam to mesto dok je on nameštao onu prokletu kapu na glavu. Nisam smela ništa da kažem, već sam samo gledala u njega. Namestio je sve na svoje mesto i pogledao u mene. Jeza mi je prošla kroz telo jer sam očekivala da će sada da viče na mene. Umesto toga, osmehnuo se i rekao: Pa idemo li?

Samo sam zinula u čudu. Zar je moguće da neka osoba tolikom brzinom menja raspoloženje. Stajao je tamo čekajući moj odgovor, kao da se ništa nije dobodilo. Zašto ima toliki problem sa kapom. Nešto krije! Da li da ga pitam to ili ne? Možda bolje ne. Dok sam ja gledala u njega u neverici, on je pritrčao i uhvatio me za ruku, a ja sam pokušala da se otrgnem. Šta, kog đavola, sada hoće? Pogledao je u mene sa čuđenjem.

Zayn: Hajde! Skoro smo stigli.

Nesigurnim koracima sam krenula za njim a on je polako potrčao. Nekad se ponaša poput deteta. Trčali smo tamo dok nismo stigli do visokog žbunja. Stao je, a i ja sa njim.

Zayn: Stigli smo.

Pogledala sam oko sebe, ali nije bilo ništa oko nas. Samo se čula nekakva melodija. Pogledala sam u njega očekujući odgovor.

Judy: Gde smo stigli?

Razgrnuo je žbunje i mogla sam da vidim luna park. POgledala sam ponovo u njega dok se on smešio.

Judy: Ovde si me poveo?

Zayn je samo klimnuo glavom i provukao nas kroz žbunje. Okrenuo se i skakutao oko mene poput nekog cukića.

Zayn: Gde ćemo prvo?

Gledala sam u njega i razmišljala da li je to ista ona osoba od malopre. Pre par minuta je bio poput besnog lava, a sada skače oko mene kao neko mače. Izgleda da ga ne poznajem koliko treba. Moraću još da ga upoznam.

Judy: Ne znam, ti odluči.

Okrenuo se i prešao pogledom preko celog mesta koje je svetlelo u svim bojama. Čini mi se da je svaka skalamerija drugačije zvučala. Levo je jedna pesma, desno druga. Nije bilo baš mnogo naroda, ali nije ni bilo prazno. Drago mi je zbog toga jer ne volim gužvu. Ponovo se okrenuo ka meni dok mu je prednji deo tela bio zamračen jer je sva svetlost dolazila negde iza njega. Ipak, oči su mu svetlucale nekakvim sjajem.

Zayn: Šta misliš o kući strave?

Jeza mi je prošla kroz kičmu od same pomisli na to. Pa gde, pored svih ovih mesta, on baš odabere kuću strave? Nesigurno sam pogledala u pravcu gde se nalacila ta jeziva skalamerija i nikalo nisam bila zadovoljna njegovim izborom. Zayn je video nesigurnost u mojim očima i uhvatio me za šaku.

Zayn: Plašiš li se?

Klimnula sam glavom. Nemam šta da krijem. Ne želim da se pravim hrabra, iako nisam baš.