Angel of Darkness (Serbian)

31 Deo- Sta sam uradila?

Zayn: Operi se, pa ću ti kasnije staviti obloge na rane. Nemam baš one anđeoske moći kao ranije, polako se gube, ali ti mogu pomoći da ti telo brže zaraste. Sećaš li se onda kada si se posekla?

Pogledala je u mene, malo zastala da razmisli i zatim klimnula glavom.

Zayn: E, mogu ti isto tako sada pomoći, možda ne baš skroz isto, ali ti svakako mogu pomoći.

Moliću se da je barem nešto shvatila od ovoga, mada čisto sumnjam. Zaista sam zakomplikomao sa pričom, ali to sada nije bitno. Gledala je sa nekakvim čuđenjem u mene, ništa manje nisam ni očekivao, a zatim svoj pogled premestila na ruku koju je sada pokušavala da očisti. Krv polako prestaje da teče i to je dobar znak. Čekaj! Šta je ovo?

Uhvatio sam joj šaku i približio je više licu kako bih mogao bolje da pogledam, i ocrtavale su se nekakve šare... linije...

Pokušavala je da se otrgne, sasvim lagano, ali to nisam dozvoljavao. Sunđerom sam još jednom prešao preko nje, što je izazvalo blagi trzaj sa njene strane. Boli... znam...

Sada se jasno videla urezana zvezda u šaci? Šta je, kog đavola, ovo?! Šta ovo treba da znači?

Zayn: Šta je ovo Judy?

Govorio sam malo dubljim i ljućim glasom, kao da je jadna devojka kriva zbog psihopate koji je ovo uradio. Moram se smiriti.

Judy: Nožem je... Niall... urezao je...

Zayn: Zašto ga nisi sprečila?

Judy: Kako misliš da ga sprečim čoveče? Bila sam bespomoćna, jadna... On je prejak Zayn, i sam si to rekao. Poveo je čak i nekakvog ortaka sa sobom, a ti očekuješ od mene da ga sprečim?! Nekada se zapitam...

Zayn: Šta se zapitaš?

Spustila je glavu i odmahnula njom.

Judy: Nije bitno!

Zayn: Bitno je! Reci šta si počela!

Stisao sam joj jače ruku terajući je da kaže to što je htela. Znam da ne treba ovo da radim, ali jednostavno ne volim kada neko prekine misao na pola. Ili počni rečenicu, ili nemoj! Nisam baš ovakvu reakciju očekivao od nje...

Unela mi se u facu, sva crvena, ljuta a istovremeno su joj suze tekle.

Judy: Zapitam se da li nekada imaš mozak i osećaje?!

Jedna malena suzica joj je skliznula iz oka, preko obraza, brade, pa pala na pod. Nisam trebao da je iritiram, ali sada je gotovo. Duboko je udahnula i otrgla ruku. Samo sam nepomično stajao tu, razmišljajući o ovome što se desilo. Kako sam mogao da budem ovakav? Zašto sam je pritiskao ako nije želela da kaže? Kako sam uopšte mogao od nje da očekujem da se odbrani od dva odrasla muškarca. Stvarno sam ispao stoka! I ja se ponekad zapitam isto kao i ona.

Očistila je ruke, a zatim se umila, osvežavajući se, duboko udahnula i smirila se.

Judy: Izađi napolje.

Rekla je to sasvim mirnim glasom. Da li ja to dobro čujem? Možda sam se okliznuo i razbio glavu na putu do kuće... Ona mene tera odavde? Sve sam očekivao, ali ovo ne.

Zayn: Šta...

Judy: IZLAZI NAPOLJE!!!

Nežan glas je u sekundi postao najjači mogući i odjeknuo je ovom malenom prostorijom. Mogu priznati da me je uplašila. Ovo nisam očekivao od nje... nikad!

Zayn: Judy...

Judy: Rekla sam ti da izađeš...

Govorila je to kroz zube dok me je gurala iz kupatila. Nisam ni znao da ima ovoliko snage. Nisam se opirao, previše sam bio u šoku. Zalupila mi je vrata ispred nosa, gotovo da me je udarila njima.