Angel of Darkness (Serbian)

42 Deo- Prosetak

Judy: Nema šanse! - drala sam se u slušalicu.

Rose: Zašto? Ne možeš ništa izgubiti. - čuo se njen glas sa druge strane linije.

Iznervirano sam izdahnula stezajući onu kesu sa namirnicama u rukama. Pogledala sam levo i desno kako bih prešla ulicu bez potencijalnog udarca auta. Pogled mi je pobegao ka nekoliko ptica koje su preletale vedro nebo ispuštajući divan cvrkut.

Judy: Rekla sam ti da ne želim.

Glas sam smirivala jer mi stvarno ne ide u prilog da se kao manijak derem na sred ulice. Ljudi će pomisliti da sam upravo pobegla iz neke mentalne ustanove. Sunce je obasjavalo grad, posle ko zna koliko dana kiše, i činilo ga nekako veselim oživljavajući osmehe na ljudskim licima i šireći pozitivnu energiju. Volela bih da je češće ovako lepo vreme.

Rose: Daj Judy, ne puniš svaki dan 18 godina. - i njen glas je takođe zvučao mirnije.

Pogledala sam u svoje nokte ljušteći i ono malo laka što se zadržalo. Volim kada je sve savršeno. Ili da je savršeno nanesen, ili da ga nemam uopšte.

Judy: Znam, ali ja ne volim te žurke i takve bespotrebne gužve. Svakako nisam nameravala ništa specijalno da...

Rose: ... Samo ti i ja sutra važi?

Još jednom sam iznervirano izdahnula i prošla prstima kroz kosu jer me je ta njena upornost itekako nervirala.

Judy: U redu, ali samo nas dve. Kratko!

To ,,kratko" sam posebno naglasila. Čula sam kako je skiknula sa druge strane linije i na to sam jednostavno morala da se nasmejem. Nije mi se dopadala njena ideja da rođendan proslavljam u diskoteci i pritom pozovem pola škole. Da se ja pitam, ne bih ga ni slavila jer gotovo da ni nemam povoda za slavlje, ali Rose je bila previše naporna i jedino tako sam mogla da je sklonim sa grbače.

Rose: Doći ću po tebe u 7, važi?

Prolazila sam pored parka sve više se približavajući mesto gde bi trebalo da me čeka Zayn sa autom.

Judy: Zašto?

Pogledala sam u plave starke na kojima se itekako videla nakupljena prljavština jer ih danima nisam očistila. Nemam nameru ni sad.

Rose: Pa da idemo u šoping. Ti znaš da se moraš lepo obući a ne tamo neke dronje kao obično.

Judy: Hej! - osetila sam se uvređeno jer je upravo moju odeću nazvala dronjastom. Sa njene strane sam dobila samo smeh na šta sam jedino zakolutala očima.

Rose: Ma šalim se ludice. Imaš divnu odeću, samo sam mislila da moraš sutra obući nešto svečanije.

Zastala sam i ponovo duboko udahnula i izdahnula. Ovakvi razgovori mi idu na živce.

Judy: Rose, ne udajem se. To je samo glupi rođendan.

Nastala je tišina i nju sam iskoristila kako bih nastavila da hodam, ali ne previše brzo jer sam nameravala da razgovor završim pre nego što stignem do Zayna.

Rose: Vidimo se u 7 - kratko je rekla i prekinula. Ostala sam u šoku jer nisam očekivala takvu vrstu odgovora, ali od nje je to već i moglo da se očekuje (Ova rečenica nema nimalo smisla xd) Vratila sam telefon u džep postepeno ubrzavajući hod jer ne želim da me predugo tamo čeka. Prilikom koračanja sam zapela za nekakav kamen i umalo se preturila, ali umesto da razmišljam o tome koliko sam imala sreće da ne slomim nos, ja sam gledala oko sebe nadajući se da niko to nije video. I nije, srećom. Pogledala sam u kesu nadajući se da se jaja nisu polupala prilikom mog naglog pokreta rukom, ali mi se činilo da je sve u redu. Ako mislim bilo šta da stignem danas, bolje bi mi bilo da ubrzam.