Angel of Darkness (Serbian)

25 Deo- Nemam pojma

Stavila sam ruke preko njenih u pokušaju da je odvojim od sebe, ali ona nikako nije htela da me pusti. Nasmejala sam se na onu njenu izjavu, što je nju očigledno jako iznerviralo pa me je ošamarila okrećući mi glavu na stranu. Uhvatila sam se za bolno mesto i ljutito se okrenula ka njoj i baš kada sam htela svašta da joj kažem i da je spustim na zemlju, Rose ju je iz sve snage gurnula unazad. Njene ,,prijateljice" su pokušale da joj pomognu, ali je ipak završila na zadnjici.

Rose: Ko si ti da ti nju udaraš!

Zaletela se na nju, a ja sam pokušala da je zaustavim tako što sam je uhatila za jaknu koju je nosila.

Rose: Judy, pusti me!

Judy: Smiri se Rose! Nije ona vredna toga!

Ipak je uspela da se oslobodi i zaleti se pravo ka Victoriji koja je jedva ustala, uhvati je za kosu i ponovo obori na zemlju. Ja nisam znala šta da radim, da li da joj pomognem ili da je zaustavim? Moglo bi se reći da se cela škola okupila oko nas i niko, ama baš niko nije pokušavao da ih zaustavi. Više su navijali, urlali i tapšali. Pa pobogu gde ja živim? U zoo vrtu?

Njih dve su se valjale po podu i međusobno čupale jedna drugoj kosu, dok sam ja pokušavala da ih zaustavim. Njene takozvane prijateljice su samo nestale u gužvi.

Judy: Stanite! Prekinite!

Nisu me slušale. I dalje su se čupale i grebale jedna drugu po licu.

Judy: Pa pobogu ne ponašajte se kao da imate 4 godine!

Vukla sam ih, rastavljala, ali to je bilo kao da razdvajaš dva besna lava jednog od drugog. Odjednom su svi okolo ućutali i to nije moglo ništa dobro da znači. Osetila sam nečiju ruku na ramenu i ta ista osoba me je udaljila nazad. Okrenula sam se i videla jednog višeg, srednje debelog i mršavog muškarca. Direktor!

Direktor: Šta to radite?! Vas tri, u moju kancelariju! ODMAH!

Prodrao se toliko jako da su hodnici odzvanjali narednih nekoliko trenutaka. Srce mi je zatutnjilo od straha i uzbuđenja jer nikada nisam bila poznata kao Bad girl i nisam nikada bila kod direktora. Za sve izgleda postoji prvi put. Njih dve su nekako uspeli da razdvoje, a one su se, onako čupave i izgrebane, i dalje gledale sa pogledima punim mržnje.

Grupica oko nas se polako razišla, ali je ipak nekolicina njih ostala da vidi šta će se dogoditi. Njegova kancelarija se nalazila na spratu iznad i morali smo da prolazimo krcatim stepenicama kako bisno stigli gore. Rose je išla pored mene nameštajući, malo je rečeno katastrofalnu, frizuru, dok sam je ja zagrlila preko leđa masirajući je po ramenu. Victoria je išla iznad nas i nije me bilo briga šta ona radi.

Judy: Neću te sada napadati i govoriti ti kako si trebala da staneš kada sam ti rekla, ali šta ti je ovo trebalo?

Rose: Dobro znaš da ne trpim maltretiranje, posebno ne najbolje drugarice.

Judy: Pa znam Rose, ali mogle smo ovo i na drugačiji način da sredimo.

Rose: Kako? Da je pozovemo na piće i tamo se site ispričamo, a onda napravimo pidžama party?

Judy: Ne preteruj.

Iako ništa nije bilo smešno, obe smo se nasmejale.

Judy: Znaš, nikada nisam bila kod direktora, i baš sam našla sada, na završnoj godini.

Rose: Pričaj mi o tome...

Judy: Neće biti dobro ako moja majka sazna za ovo, jer se uvek svima hvalila kako sam ja dobra devojčica.

Nasmejala sam se ali više onako sarkastično.

Rose: Ma ti si anđelčić.

U trenutku me je nešto preseklo u grudima kada je izgovorila to i naglo sam stala. Setila sam se Zayna i činjenice da i dalje ne znam šta je sanjim. Zabrinutost se vraća... divno...