Angel of Darkness (Serbian)

44 Deo-Ponovo Louis

Moćni crni auto se uskoro pojavio iza ugla i meni je srce poskočilo od uzbuđenja. Obavijen tamom izgledao je nekako moćno i jezivo u isto vreme, a zbog zatamljenih stakala nisam mogla da vidim osobu koju toliko čekam. Crna farba se presijavala pod svetlošću uličnih lampi. Sirena iz auta se začula kratko dva puta i to je valjda prestavljalo neku vrstu pozdrava. Eh da on zna šta sam ja sve preživela za ovih sat vremena i manje u onom glupavom klubu, ne bi me baš tako pozdravljao. Rose je naslonjena na moje rame, mrtva pijana i jedino što uradi je ponekad probunca par nepovezanih reči. Nemam pojma kada je uspela da se napije i kako je alkohol tako brzo počeo da deluje, ali znam da sam se podobro namučila dovlačeći je do ove klupe u mraku daleko od buke, diskoteke, onog manijaka i svega što mi je večeras upropastilo rođendan. Tačnije, njega sam dočekala ovde na klupi jer je prošlo nekoliko minuta od ponoći, iako sam imala sasvim drugačije planove za večeras.

Auto je stalo nedaleko od nas, zaustavljajući motor i gaseći svetla, a da nije bilo par slabašnih lampi koje su zujale kao nenormalne, sada bismo se nalazili u potpunom mraku. Vrata su se otvorila i napolje je izašla muška osoba koju sam jedva čekala da vidim, obučena sva u crno. Toliko o onoj promeni stila...

Zayn: Očekivao sam da ćete se duže zadržati.

Kezio se i polako približavao a ja sam zakolutala očima na tu njegovu izjavu. Ne verujem ni da bi on nešto duže ostao da je bio na mom mestu. Primetio je da sam ozbiljna pa je osmeh automatski nestao sa njegovog lica.

Zayn: Šta se desilo? - zabrinuto me je pogledao i prišao.

Ustala sam polako i dalje pridržavajući uspavanu lepoticu da se ne preturi i glasom punim umora jedva progovorila.

Judy: Pričaću ti posle. Sada mi samo pomozi da je unesem unutra.

Moj plan je bio da je ja uhvatim ispod miški a on za noge, ali Zayn je naravno imao svoj plan. Odgurnuo me je malo dalje i nju uhvatio bez teškoća u naručje noseći je unutra. Noge su joj letele tamo-vamo i uskoro se našla u autu a on me je pogledao držeći vrata.

Zayn: Ti nećeš ući?

Uputio mi je značajan pogled a ja sam ponovo zakolutala očima. U glavi mi je i dalje bila ona slika kako on nju pažljivo nosi i... Zašto mene nikada ne nosi tako? Ne! Nisam ljubomorna!

Ušla sam u auto sedajući na suvozačevo mesto iznervirana i ljuta zbog čitave ove propale noći. Unutra se osećao smrad cigara pomešan sa parfemom koji je trenutno nosio, ubitačna kombinacija za moj nos. Otvorila sam prozor udišući svež vazuh nadajući se da će sav onaj smrad nestati ali se razlika nije baš osećala. Zašto mi večeras sve ide na živce?

Skrenula sam pogled na njega jer sam imala osećaj da me posmatra, i bila sam u pravu. Pomislila bih da će se praviti da me nije gledao kada se okrenem, ali to mu nije smetalo da me skenira. Još jedna stvar koja me nervira.

Judy: Šta?

Raširila sam ruke nadajući se da će mi dati odgovor zašto toliko pilji u mene, ali on se samo blago nasmešio i okrenuo ka Rose koja se prevrtala na zadnjim sedištima. Nikada ga neću razumeti.

Judy: Možeš li krenuti već jednom? - rekla sam to dok sam duboko udisala pokušavajući da smirim ovaj bes koji se pojavio u meni ne znam ni kako ni zašto. Uopšte ne razumem samu sebe u zadnje vreme. On se samo brzo okrenuo gledajući me nekako čudno a zatim se ponovo blago osmehnuo.

Zayn: Izvini! Nemoj, molim te, da me tučeš.

Glas mu je zvučao sarkastično i verovatno bih se nasmejala da nisam raspoložena kao sada. Želim samo da stignem kući, da skinem ovu glupu haljinu sa sebe i spavam. Ovo mi je najgori rođendan do sada i kada me unučad, ako ih ikada budem imala, budu pitala kako sam proslavila svoje punoletstvo, rećiću im da sam pridržavala glavu prijateljici dok je povraćala. Najbolja uspomena ikada.