Angel of Darkness (Serbian)

18 Deo-Mama?!?

Njegova ruka je prelazila preko mojih naježenih leđa i mislim da mi se svaka dlaka na telu podigla. Uživala sam u svakom njegovom dodiru, iako imamo još mnogo toga da rasčistimo. Možda je ovo za sada previše za mene? Trebalo bi malo da se opustimo i zaboravimo na sve. Toliko stvari se izdešavalo zadnjih dana, i zaista mi treba predah. Osećala sam se sigurno u njegovom snažnom stisku iako znam da on nije baš najsigurnija osoba na svetu. Našem ili njegovom? Dosta! Sada samo želim da se odmorim. Osećam malaksalost u telu i čini mi se da imam temperaturu, odjednom mi je postalo hladno.

Zayn: Zima ti je?

Odmahnula sam glavom. Samo želim da ovako ostanemo što duže.

Zayn: Judy... Nemoj me lagati! Osećam kako se treseš.

Nasmešila sam se i podigla glavu gore u potrazi za njegovim očima.

Judy: Pa... nije toliko...

Kao što sam i očekivala... Pustio me je...

Zayn: Trebalo bi da legneš.

Ruke su mu skliznule sa mog tela, ali sam ja njega čvrsto držala.

Zayn: Judy?

Judy: Samo želim da sam blizu tebe...

Pomilovao me je po glavi u spustio obraz na moju kosu.

Zayn: Znaš da ću uvek biti tu za tebe, htela ti to ili ne. Hajde sada lezi. Treba što brže da ozdraviš.

Nisam želela to. Držala sam ga isto kao i malopre i pravila se da ga ne čujem.

Zayn: Znači tako?

Osetila sam kako me ponovo dodiruje, ali ne u pokušaju da me zagrli, već podigne. Njegove ruke su me snažno uhvatile i podigle u naručje. Vrisnula se i u istom trenutku se nasmejala.

Judy: AAAAAAAA! Spusti me! Neću da ležim!

Nije obraćao pažnju na mene, već me odneo do kreveta i spustio na njega, a zatim pažljivo pokrio.

Judy: Neću da ležim! Želim da me zagrliš!

On se nasmešio i pogledao u mene sedajući na stolicu i naginjući se ka meni.

Zayn: I ja to želim, ali mislim da bi trebalo da budeš tiša. Baba će dobiti srčani udar ako tako nastaviš.

Nasmejala sam se, kao i on.

Judy: Ako mene pitaš, ona je već mrtva. Ne diže se 2 dana. (Misli na babu xD)

Jedva smo se suzdržavali da se ne nasmejemo. Ne znam iskreno ni šta je ovde smešno, ali volim da ga vidim srećnog. Imamo toliko toga da rešimo i toliko stvari da uradimo, a mi se smejemo na račin jadne babe.

Polako smo se smirili i pogledala sam u njega očekujući šta će sledeće uraditi.

Zayn: Znaš... Voleo bih da te odvedem negde gde možemo po ceo dan biti zagrljeni...

Judy: Bilo bi lepo...

Zayn: Ali za sada samo želim da što pre ozdraviš i da ovo rešimo što pre.

Stavila sam ruku na njegovu, koja se nalazila na krevetu, pored moje leve ruke. Gledala sam u njega i čudila se kako neko može biti tako savršen? Sve na njemu je savršeno i to donekle opravdava činjenica da je anđeo. Njegov pramen kose sada nije svetleo jer je bilo previše svetlosti u sobi da bi se primetilo, ali je ipak izgledao prelepo i nesvakidašnje. Kada bolje razmislim, to objašnjava onu svetlost u vodi kada sam upala, svetlost na zidu u kućici u šumi, kao i razlog što se onda u Luna parku onoliko naljutio što sam mu otela kapu. Samo nije želeo da svi znaju njegovu tajnu. Da sam tada to znala, sigurno ne bih to uradila.