Već petnaestak minuta gledam u neku tupavu emisiju na TV-u i nikako mi nije jasno šta se ustvari dešava. Jedino šta shvatam je da je neka starija žena ubijena i da joj je ostala sekira zabodena u glavi. Fuj! Odvratno! Još joj je nekakva mačka pojela lice... Čoveče šta ja ovo gledam? Policija je u potrazi za nekom prostitutkom koja je ustvari radila za nju a koja je među osumnjičenima i...
Uzdahnula sam i izgasila televizor svesna da je ovo nekakva glupost koja samo puni glave mladima i daje im lude fix ideje predstavljajući im uzor. Par trenutaka sam gledala u prazan, crn ekran TV-a nakon čega mi je pažnju privukla vibracija telefona koji se nalazio nešto dalje od mene. Zaboravio ga je?
Ustala sam i uputila se ka njemu razmišljajući da li da se javim jer je u pitanju bio poziv pošto telefon nikako ne prestaje da vibrira. Uzimam ga u ruke koje počinju da mi drhte kada sam pročitala ko ustvari poziva.
Louis.
Još su u kontaktu? Čekaj... možda je neki drugi Louis? Da li da se javim? Šta ako je nešto ozbiljno?
Pritiskam malenu zelenu slušalicu i stavljam telefon na uvo zaustavljajući dah dok očekujem njegov glas sa druge strane. Sasvim tiho i isprekidano dišem dok mi ruke podrhtavaju. Čuje se nekakav zvuk sa druge strane, i blago šuštanje a zatim i taj jezivi glas.
Louis: Zayn, moramo da razgovaramo. - rekao je kratko i jasno.
Nisam ništa odgovorila i samo sam mirno stajala razmišljajući da je je dobra ideja što sam se uopšte i javila. Srce mi udara kao ludo, a ruke su mi sasvim hladne i mokre. Kako je moguće da ovako reagujem samo na njegov glas?
Louis: Zayn? Jesi li tu?
Njegovo ime je izgovorio sa nekakvim čudnim akcentom, ali to mi sada nije bila najveća briga. Promeškoljila sam se u mestu uzimajući telefon obema rukama jer sam imala utisak da će mi ispasti iz jedne. Čuje se nekakvo tapkanje sa druge strane i verovatno taj zvuk proizvodi on udarajući od nešto. Razmišljam da prekinem ali on će ponovo pozvati i šta onda? Ne mogu ignorisati sledeće pozive, a i kada bi sledeći put video Zayna napao bi ga kako mu ne odgovara i ignoriše pozive.
Judy: Nije... - glas mi je sasvim slab i nekako čudan. Nešto me svo vreme steže u grudima otežavajući mi disanje i to bih mogla da uzmem kao uzrok ovakvom glasu. Par trenutaka sam se ućutala dok je sa druge strane linije ista situacija. Ruke su mi mrtvački hladne, ali ipak prekrivene nekakvim hladnim znojem. Čujem jedno tiho ,,fuck!" a zatim se poziv prekida.
Telefon mi ispada iz ruku na tvrdi laminat i proizvodi jak zvuk, dok sam ja gledala samo u jednu tačku razmišljajući o ovom pozivu. Šta ako je nešto bitno? Rekao je da moraju da razgovaraju i to prilično ozbiljnim glasom što me dodatno uznemirava.
...........................
Odavno sam se spremila ali njemu ni traga ni glasa. Već deset minuta gledam u ovaj lančić koji sam sinoć dobila i pokušavam da nađem sličnost između zvezde priveska i zvezde urezane na mojoj šaci. Koža je polako zarasla ali rozi tragovi se ipak primećuju. Šta bi ovo trebalo da predstavlja?
Ponovo sam pažnju preusmerila na privezak koji je visio na lančiću stvarajući prelep spektar boja dok su se sunčevi zraci odbijali od njegovu glatku providnu površinu. Imala sam utisak da je ovo nekakva mini disko kugla dok se oni zraci poigravaju po zidovima, podu, meni...
Opet vibracija. Ustala sam i dogegala se do telefona koji je ovoga puta bio moj. Poruka sa nepoznatog broja? Sumnjičavo sam je otvorila i u prvi mah nisam razumela šta ustvari predstavlja, ali mi se brzo razbistro mozak.
"Večeras stavi onaj lančić. L"
Dođavola! Ti ćeš meni da naređuješ šta ću ja da uradim?!
YOU ARE READING
Angel of Darkness (Serbian)
FanfictionJudy je cura koja zivi sa svom majkom normalan zivot. Sve dok u zivotu se ne pojavi jedan misterijozan decko koji se zove Zayn. Probleme pocinju tek kada i on se pojavio. Imaju mnogo problema ali ostaju svaki put jaci i jaci.