Angel of Darkness (Serbian)

21 Deo- Mesto gde sam se spustio ma Zemlju

Prevrnula sam očima i krenula da uzmem odeću koja se nalazila u torbi pored kreveta, ali me on pretekao i dodao mi je.

Zayn: Izvolite Vaše veličanstvo!

Nasmejala sam se, uzela je i uputila se na WC-u.

Zayn: Gde ćeš to?

Judy: U WC?

To sam više upitala sarkastično.

Zayn: Pa presvuci se ovde.

Iznenađeno sam se okrenula ka njemu.

Judy: Jesi li ti normalan? Nema šanse da ću se pred tobom presvući.

Zayn: Zašto? Kao da ima nešto što već ranije nisam video...

Nasmešio se i pogledao me u oči onako perverzno. Ma šta on to umišlja? Uzela sam onu torbu i pogodila ga pravo u lice dok se sva odeća prosula okolo. Inače ni ne znam odakle mi ova odeća. Nisam je imala na sebi kada sam došla. Valjda ju je on stavio.

Zayn: Dobro ciljaš i gađaš. Šta misliš da se upišeš u rukomet?

Judy: Ha-ha! Jako smešno!

Pokupio je stvari sa poda u pružio mi ih blago mi dodirivajući ruke. Naježila sam se od samog njegovog dodira i blizine.

Zayn: Ja ti ozbiljno kažem. Razmisli o tome.

Nasmešila sam se i pogledala u njegove oči, ali on je bio ozbiljan pa sam se i ja uozbiljila.

Judy: Već sam mislila da se upišem na box.

Zayn: Box?

Iznenađeno je pogledao ka meni a ja sam spustila glavu igrajući se dugmetom na mojoj majici.

Judy: Pa da. Mislila sam da povratim samopouzdanje i da steknem snagu i volju da se suprotstavim Niallu sledeći put.

Zayn: Judy... Ti znaš da ne možeš da mu se suprotstaviš? On je mnogo jači nego što misliš. Nije to samo sirova snaga.

Judy: Ali ti si ga tako pobedio...

Zayn: Nisam ga pobedio... Samo sam ga sprečio u njegovom planu. On će se ponovo vratiti, a tada mi snaga neće biti dovoljna.

Judy: A kada se vrati ja ću biti spremna...

Prevrnuo je očima, spustio glavu i počeo da odmahuje njom.

Zayn: Jaoj kako si tvrdoglava. Kako hoćeš.

Judy: Samo ako ćeš mi ti biti trener.

Zayn: Ja?

Judy: Pa daaa... Ne želim nikoga drugog.

Zayn: ok, pokušaću... predpostavljam...

Zagrlila sam ga i dalje držeći odeću u jednoj ruci koja mi je stvarala mali teret i prepreku između nas.

Zayn: Hajde idi.

Judy: Neću dugo... valjda.

_____ 30 minuta kasnije _______

Lekari su mi dali otpusnu listu i mogla sam da idem. Obavili su kratak pregled i ustanovili da je sve u redu. Nikada nisam ovako brzo ozdravila... mislim da je Zayn nešto sredio ovde. Svakako mi ne smeta.

Koračala sam niz hodnik ka izlazu dok su mi koraci odjekivali praznim hodnikom. Ustvari, tu je samo bila jedna majka pokušavajući da smiri malo dete koje je trčalo okolo. Nekad poželim da se vratim u to vreme, vreme kada mi je jedini problem bio ostati dovoljno dugo budna kako bih sagledala crtane filmove uveče. Tada nisam ni razumela kakve probleme imaju odrasle osobe, kako su oni ozbiljni i skoro nerešivi.