Angel of Darkness (Serbian)

23 Deo- Lažna uzbuna

Otkucaje srca sam mogao i u grlu da osetim. Pulsiranje se ubrzalo kada je napravila prvi korak napred ka meni. Glava joj je bila spuštena, a kosa joj je prekrivala lice tako da nisam mogao ništa da razaznam. Ovakav položaj njenog tela mi je unosio samo crne i mračne misli u glavu. Nasmej se! Reci da nije to što mislim... molim te...

Nisam mogao da se pomerim, samo sam poput kipa gledao u nju. Nisam čak ni disao, a mogu čak i da se zakunem da mi je i srce stalo na sekundu kada je podigla glavu i pogledala me suznim očima. Lice joj je bilo vlažno od predhodnih suza koje su joj se slivale niz obraze.

Ovo me je dotuklo. Trudna je, a ja ne znam šta da radim. Ne verujem da imam dovoljno snage da se izborim sa glasom krivice koji mi se javljao u mislima, a kamoli da tražim prokletu knjigu.

Otvorio sam usta i ispustio jedan bolan izdah dok je ona i dalje onako nemo gledala u mene. Već imam sliku u glavi kako Niallu razbijam glavu od zid i rukama mu čupam taj pogani jezik.

Kada sam pomislio da je sve gotovo, u njenim očima je zasijala malena iskra. Ona se nasmejala dok su joj se suze slivale niz lice.

Šta se dešava? Ništa ne razumem? Da se nije možda okliznula tamo u kupatilu i zveknula glavu pa sada bunca?

Poslao sam joj upitni pogled, a ona je samo spustila glavu i stavila ruke na oči brišući suze. Nakon toga je skliznula niz vrata kupatila, sela na pod i počela da se smeje kao nenormalna.

Da li ja sanjam sada ili šta? Ništa mi nije jasno. Šta se dođavola dešava ovde?

Zayn: Šta? Šta je smešno?

Ona se još glasnije nasmejala i mene ostavila lišenog odgovora. Možda je prolupala, šta ja znam?

Zayn: Pobogu Judy, zašto se sada smeješ? Odgovori mi!

U trenutku mi se vratio osećaj u telu i sageo sam se dole i čučnuo pored nje. Blago sam je drmnuo po ramenu terajući je da skrene pažnju na mene, što je i učinila. Pogledala me je u oči, dok su njene i dalje bile suzne.

Judy: L- la- laž...

Nije mogla ništa od smeha da izgovori. Kakva laž? Ona me sve više zabrinjava!

Naslonila je glavu na moje rame i usledio je još jedan talas smeha. Ok, sada ovo počunje da me izluđuje.

Zayn: Pobogu prestani više da se smeješ i reci mi šta se dešava.

Uhvatio sam je za podbradak i podigao joj glavu kako bi me gledala pravo u oči. Smeh je nestao, ali ne i osmeh sa lica.

Judy: Lažna uzbuna Zayn!

To je izgovorila i okačila mi se oko vrata, a ja sam ostao skamenjen. Gledao sam pravo u jednu tačku širom otvorenih očiju, a mozak je na trenutak stao. Lažna uzbuna?! Da li to znači da nije trudna?

Judy: Nisam trudna... Zayn...

Odjednom mi je jedna malena suza radosnica skliznula niz okamenjeno lice i pao mi je kamen sa srca. Sva bol, bes, strah, mržnja, zabrinutost... sve je nestalo pomoću jedne rečenice.

Zayn: Ka-kako to misliš? Pa šta se onda dogodilo? Kako je ovo moguće?

Pogledala je u mene sa nekim blistavim sjajem u očima i sa blistavim osmehom na licu.

Judy: Ne znam šta se dogodilo, ali je najbitnije da nije ostavilo posledice.

Zayn: Pa zašto te je onda boleo stomak?

Osmeh je nestao sa njenog lica i videla se nekakva nelagodnost u njenom ponašanju.

Judy: To su samo oni dani u mesecu...