Angel of Darkness (Serbian)

34 Deo-Promenio se plan

Zayn: Hej Judy, smiri se.

Trljao sam joj leđa kako bih je maksimalno opustio. Glas sam pokušavao da prilagodim situaciji, a pod tim mislim da sam pokušavao nekako da ga smekšam i utišam. Osećao sam njeno slabo disanje i na mojim grudima je ostavljala svoj vreli dah. Prestala je da plače, jeca, cvili i slično. Skroz se smirila i kada sam pogledao ka dole, njene oči su bile zatvorene.

Zayn: Judy?

Tiho sam je dozivao. Da li je moguće da je zaspala? Prodrmao sam je lagano, ali nije bilo nikakve reakcije sa njene strane. Ne mogu da verujem...

Ma neka je, neka spava. Ionako je proteklih noći slabo uspevala da odmori i ovo će joj biti nekakav neophodan dodatni odmor.

Otvorio sam vrata od auta i polako i tiho izašao kako bih otvorio zadnja vrata. U ovom položaju ne može da spava, bolje joj je nazad. Kiša se malo smanjila i sad je ovo bio običan pljusak, bez oluje. Mrak se skoro sasvim spustio i mislim da je vreme da se i ja odmorim, ali pre toga ću morati nju da smestim udobno. Jednom rukom sam joj obuhvatio struk, a drugom pridržavao kolena, noseći je kao malenu bebu i stavljajući je pažljivo na zadnja sedišta. Glava joj je klonula dole, ka podu, ali sam je vratio u normalan položaj. Polako sam je poljubio u obraz pazeći da se ne probudi.

Zayn: Laku noć anđele!- tiho sam prošaputao.

Vratio sam se na svoje mesto i polako zatvorio vrata, a zatim se još jednom okrenuo ka njoj da proverim da li sam je probudio. Odeća joj je bila sasvim mokra, a voda sa vlažnih pramenova kose je kapljala po podu. Samo da se ne prehladi...

Skinuo sam svoju majicu iako je bilo prilično hladno, i ogrnuo jaknu koju sam njoj nešto ranije ponudio umesto peškira. Na njoj su i dalje bili tragovi suza, ali to mi naravno noje smetalo. ,,Udobno" sam se namestio i zatvorio oči. Ne verujem da ću uspeti dugo da odspavam, ali bolje išta nego ništa. Sutrašnji dan će nam doneti mnogo problema, osećam to.

..............................

Nekakav zvuk mi je parao uši. Pištanje se čulo iza nas i trebalo mi je dobrih par sekundi da shvatim gde se nalazim. Protrljao sam oči kako bih se navikao na svetlost dana, a zatim se okrenuo nazad. Iza mog, a mogu ga nazvati našeg, auta je neki nervozan čovek trubeo u svom. Izgleda da sam sigoć zaboravio da se parkiram sa strane, pa smo celu noć proveli na sred ulice. Kako nepromišljeno...

Okrenuo sam ključ i laganom brzinom pomerio auto u stranu kako bi dotični gospodin mogao da prođe.

Zayn: Žao mi je!- viknuo sam kroz prozor auta, a ,,kulturni" čovek mi je samo pokazao srednju prst. Baš divno. Savršen početak dana, nema šta.

Ugasio sam motor (misli se na motor u autu) i protegao se na sedištu osećajući bolove od neugodnog položaja i čuvši krckanje kostioju i zglobova. Zevnuo sam i slučajno jako udario rukom od volan, što je zaista odzvanjalo unutra. Potpuno sam zaboravio na Judy!

Okrenuo sam se i nije bila nazad? Šta? Gde je? Nestala je! Joj, kunem se ako je Niall...

U razmišljanju me prekinulo kuckanje na prozoru i već sam spremio podobru listu psovki koje ću sasuti toj osobi u lice jer sam ionako bio iznerviran i uplašen za nju. Iznenadio sam se i srce mi je poskočilo od sreće kada sam video da to ona ustvari stoji sa vanjske strane auta i smeši mi se. Rukom mi je davala znak da spustim prozor, što sam i uradio.

Zayn: Pa pobogu gde si ti bila?

Judy: Nisam odavno bila u WC-u i...

Lice joj se zacrvenelo dok je pokušavala to da izgovori, ali nema potrebe jer sam svakako razumeo šta je htela da kaže. Ne znam ni zašto sam se uopšte zabrinuo? Valjda zato što su sve u zadnje vreme dešava tako brzo i ja ne mogu nikako da uhvatim tempo. Nikako ne mogu da idem u korak sa svim situacijama koje se dešavaju. Preveliki pritisak osećam u sebi iz dana u dan, i to me polaku ubija iznutra. Jednostavno želim da se ovo što pre završi.