Angel of Darkness (Serbian)

39 Deo-Sve iz proslosti

Koračao sam hroz mračne ulice ovog jezivog kraja u potrazi za mestom koje sam ranije redovno posećivao. Vlaga se osećala u ledenom vazduhu, dok su praznom ulicom odjekivali moji koraci praveći tupkave zvuke koji su se gubili u tami. Kiša je mogla da počne svakog trenutka jer se već odavno spremala. U ovom prokletom mestu pada 5 od 7 dana u nedelji i to počinje jako da mi ide na živce.

Kragnu starog otrcanog kaputa sam podigao ka gore kako bi mi grejala vrat u koji je neprestano duvao hladni vetar. Već iznosane crne martinke su jako udarale od mokar beton, ali nisu pravile toliku buku s obzirom koliko su teške. Glavu sam zaštitio sivom, uskom kapom koja mi je prekrivala čak i deo obrva i to mi je nekako odgovaralo.

Pogledao sam levo i ugledao prodavnicu koju smo obili par puta, ali nismo tražili novac ili slično, već zbog opklade. Sada nije radila i odavala je izgled nekakve uklete prostorije u kojoj nema ničega osim pacova i miševa. Spustio sam glavu jer sam u trenutku osetio grižu savest zbog svojih postupaka, ali sada je kasno da se kajem. Duboko sam ugahnuo, stavio ruke u džepove i nastavio dalje. Rupa u levom džepu mi je takođe išla na živce i bolje da je se što pre otarasim.

Desno je bio uzak put između dve malene radnje koji je vodio u slepu ulicu gde takođe nisam ništa dobro radio. Ti vrisci devojaka mi i dalje odjekuju u ušima stvarajući neku vrstu napetosti u grudima. Ne mogu ni da se setim broja jadnih osoba koje smo izmučili tamo, ali samo znam da, kada bih mogao da vratim vreme, nikada to nebih uradio. Nikada ne bih dopustio da me ponovo nagovori da uništavamo živote drugima radi zabave. Neću lagati i reći da mi nije bilo zanimljivo, jer jeste. Sav taj adrenalin te bukvalno ponese i ne znaš šta radiš.

Jedan besan crni džip je išao u mom pravcu oslepljujući me jakim prednjim svetlom. Pomerio sam se u stranu kako bih izbegao potencijalni udarac, ali i kako me ne bi zakačila voda iz bare dok bude prolazio pored mene.

xxx: Momčino! Nisam te dugo video u ovom kraju- vikala mi je muška osoba iz auta.

Škripa guma se prelomila mračnom ulicom, kao i glas meni poznate osobe, ali nisam mogao da ga prepoznam zbog brzine kojoj je proleteo pored mene. Verovatno sam još jedna od osoba iz prošlosti koju pokušavam da izbacim iz sadašnjosti. Ima ih gomila ove...

Vetar posle proletanja auta pored mene mi je uneredio kaput, dok su mi martinke ostale sasvim mokre, kao i deo farmerki. Toliko o tome...

Ostalo je još samo stotinak metara do mesta koje sadrži samo loše uspomene. Jeza mi se već hvata po koži, iako sam se nekada osećao ponosno kada prolazim ovim krajem jer sam bio deo njega. Sada sam potpuni stranac, to znam i ja, a i svi oni. Nijedna osoba koja ovde završi ništa dobro ne postigne u životu. Svi na kraju budu alkoholičari, lopovi, ubice... ili se jednostavno ubiju. Ovo mesto je odisalo negativnom energijom koja se samo proširivala na tuđe telo i dušu. Niko sa dobrim razlogom nikada nije kročio ovde i nemam pojma ni kako sam ja dospeo uopšte.

Polako sam se približavao klubu, ako tako mogu da ga nazovem jer je to bila obična rupetina u podrumu. Nekoliko momaka je stajalo ispred i pušilo sa alkoholom u rukama, baš kao što sam i ja nekada radio. Pokušavao sam da izgledam hladnokrvno dok prolazim između njih kako bih sišao niz stepenice do ulaza unutra. Smrdeli su na pivo i cigare, a sve je to bilo pomešano sa smogom kojeg je ovde bilo više nego kiseonika. Čuo sam ih kako nešto pričaju, prilično nerazumljivo, ali sam između ostalog raspoznao svoje ime. Znali su me od ranije.

Polako sam silazio niz stepenice do metalnih vrata iza kojih se čula buka. Ovo mesto je bilo krcato, kao i obično. Vrata su glasno zaškripala dok sam ulazio unutra pokušavajući da privučem što manje pažnje, ali to je bilo jednostavno nemoguće. Muzika je glasno drndala dok su se u vazduhu jasno izdvajali slojevi dima od cigara. Privukao sam pažnju nekoliko ljudi, koji su se uskoro vratili svom poslu. Stare face, sve su mi poznate. Ovde se okupljao najveći ološ grada, a i šire okoline.