Angel of Darkness (Serbian)

32 Deo-Do smrt si me prepao

Hajde! Zašto ti toliko treba? Dokrajči me... sada ni nemam razloga da nastavim dalje. Možda je ovako i bolje...

Moje telo je jednostavno prestalo da funkcioniše. Skroz sam se opustila u njegovim rukama... cekam najgore.

Nisam stigla Zaynu ni da kažem koliko ga volim, nisam stigla ni da se oprostim od njega kako treba. Nikada nisam ni verovala da ću ovako završiti, ali eto...

Možda će ovde prestati svi moji problemi, sve patnje i strahovi. Možda je ovako najbolje za sve.

Potpuno sam se naslonila nazad na tu osobu i svojim suzama mu nakvasila ruku kojom mi je držao usta. Spustio me je sasvim na pod i stao iznad mene. Radi samnom šta hoćeš, ne zanima me!

Zatvorila sam oči i čekala... Umesto udarca ili nečega sličnog, osetila sam poljubac na čelu. Duboko sam udahnula i onaj poznati muški parfem mi se uvukao u pluća. Zayn?

Otvorila sam oči i umesto Niallovog ružnog lica, ugledala Zaynovo predivno. Blaga svetlost sa onog malenog plavog pramena na kosi mu je osvetljavala deo lica, barem oči. Mogla sam da vidim taj divni osmeh još jednom. Tu je! Nije me ostavio. Nije me napustio...

Suze su same počele da liju niz moje već izdeformisano lice od plakanja, a ja i dalje nisam znala šta se dešava. Neću umreti? Neće me ubiti?

Naravno da neće! Polako je pomerio jedan pramen kose koji mi se zalepio za lice i pogledao me sa malenim smeškom na licu.

Zayn: Hej malena!

Judy: Zayn!

Skiknula sam i bacila mu se u zagrljaj. Njegove snažne ruke su me čvrsto držale stisnutu uz njega. Ponovo sam dobila šansu da ga zagrlim, poljubim... da mu kažem koliko ga volim i koliko mi znači. Ovoga puta to neću uprskati. Uzbuđenje je preplavilo moje telo i previše sam se naslonila na njega i on se prevrnuo unazad, a ja preko njega.

Zayn: Hej hej! Lakše malo.

Govorio je to kroz smeh dok sam ja pokušavala da se podignem. Ipak, ni to nisam uspela jer je on odmah zamenio naše pozicije i ja sam ponovo bila na podu. Kroz telo mi je prošao nekakav osećaj golicanja jer mi je postalo u trenutku neprijatno što sam bila zaklonjena celim njegovim telom. Znam da ne treba da mi bude, ali trenutno nisam zznala ni gde sam. Nisam mogla ni da pričam. Bila sam u prevelikom šoku za bilo kakvu radnju. Ovo je jednostavno previše za mene.

Judy: Mi-mislila sam da si otišao...

Zayn: Znaš da to nikada ne bih uradio.- brzo je odgovorio.

Judy: Ali... rekao si...

Zayn: Zaboravi šta sam rekao! Nikada te neću napustiti i ti to znaš.

U trenutku mi se telo smirilo. Nije bilo nikakvog podrhtavanja, nikakvog straha a ni suza. Samo sam ležala i gledala u njegove slabo osvetljene oči, a zatim u još slabije osvetljene usne. I na ovako slaboj svetlosti sam mogla da primetim taj divan oblik, tu mekanu kožu na njima i gotovo sam ih osetila na svojim. Želja za poljupcen je sve više rasla i nisam mogla da je obuzdam. Brzim pokretom sam ga zgrabila za onaj lančić sa slovom J i krilcima, i povukla ga dole, pravo na svoje usne. U prvi mah je bio iznenađen, ali je posle toga sve teklo kako treba. Usne su mu bile baš takvog ukusa kakvog sam i zamišljala, a mogla bih da se zakunem da su bile čak i mekše od mojih. Pustila sam lančić i ruke prebacila na njegova leđa blago ih masirajući. Volim kada mogu da osetim njegove mišiće, čak i kroz majicu, kao sada. Vrućina mi je preplavila telo, a ona mokra odeća na njemu mi je zaista pomagala da se ne zapalim.

Zayn: Jesi li zaista mislila ono što si rekla?- upitao me je prekidajući poljubac i odvajajući se od mene samo par milimetara.

Judy: Naravno da ne.