Tih nekoliko sekundi mi je disanje bilo prekinuto, a srce tutnjalo kao ludo. Očekujem da vidim, ili barem čujem, šta se desilo, ali imam utisak da je vreme stalo. Ne vidim ništa, ne čujem ništa, nemam pojma šta se desilo. Mogla sam pravo njega pogoditi onim upaljačem, slučajno, a da uopšte nemam pojma. To bi objasnilo ovu tišinu jer bi mu predpostavljam eksplozija razorila deo glave pa bi tamo ležao komiran ili mrtav. Ne znam ni zašto mi se ovakve misli motaju po glavi, ali znam da moram da odem tamo i vidim šta se dešava.
Polako sam počela da se podižem sa hladnog betona, a zvuk cviljenja koji se čuo iz njegovog pravca me je samo ubrzao. Ustala sam, obrisala se i brzo potrčala ka njemu nadajući se da neću udariti od nešto jer je ovde totalni mrak. Slab zvuk koračanja se čuo kako se odaljava i mogla sam da prepoznam da su to psi pobegli. Da li to znači da sam uspela? Ja sam ih oterala? Ma to sada nije ni bitno!
Rukama sam pokušavala da napipam nešto ispred sebe, ali nije bilo ničega. Osećala sam se kao potpuni slepac i verujte mi, nije nimalo lepo. Mlatila sam rukama i levo i desno, ali opet ništa nisam mogla da dohvatim. Sad mi samo fali neki auto koji će me pokupiti ovako na sred ulice dok mlatim rukama kao kokoška koja pokušava da poleti. Zašto su mi sve ove gluposti u glavi?
Začula sam nekakve zvukove nedaleko od sebe, nešto poput onog ssssssss što kažemo kada nas nešto zaboli. Zayn!
Zatrčala sam se napred ne razmišljajući o tome da li ću od nešto udariti ili da li će to nešto udariti mene, samo mi je stalo da vidim da li je povređen. Umalo nisam prosula mozak ovde na ulici kada sam zakačila nogom od nešto i umalo se prevrnula. Malo je reći da sam dobila mini srčani udar.
Zayn: Judyyy...- rekao je to kroz uzdah.
Šta radi na zemlji? Brzo sam se sagela dole u potrazi za njegovim licem. Onaj maleni pramen je sada jedva svetleo. Sve više liči na čoveka i sve manje na anđela... to i nije baš dobro.
Judy: Jesi li dobro?
Uhvatila sam ga rukama za lice i naterala ga da pogleda prema meni. Mogla sam da prepoznam bol na njegovoj faci.
Judy: Šta se dogodilo? Jesam li te ja povredila?- histerično sam ga upitala.
Zayn: Rekao sam ti da ne prilaziš...
Judy: Pa i nisam. Čekaj! Šta ti je sa nogom?
Posegnula sam za njegovim rukama koje su držale levu nogu u predelu iznad stopala. Pokušala sam da ga dodirnem, ali mi je rukom odgurnuo ruku.
Judy: Zayn?
Zayn: Jesi li dobro Judy?
Judy: Ja jesam li dobro? Pa ti si taj koji sedi na zemlji. Daj da vidim!
Ponovo sam posegnula za njegovom nogom, ali on ju je izmakao i opet mi odgurnuo ruku.
Zayn: Nije mi ništa...
Rekao je to i gotovo jauknuo. Šta mu je?
Zayn: Molim te izvadi telefon iz moje jakne.
Sela sam na zemlju i stavila ruku u desni džep, ali tamo su bile samo cigare. O ovome ćemo tek da pričamo. Telefon sam pronašla u desnom džepu i brzo upalila ekran dodajući mu ga. Neki talas vrućine je prošao kroz celo moje telo kada je slučajno rukom zakačio moje prste uzimajući mi tu napravu iz ruke. Zašto još uvek ovako reagujem na njega?
Osvetlio je mesto koje je držao rukama, a ja sam se nagela da bolje vidim. Farmerke su bile malo poepane na tom mestu, a tamna fleka se sve više širila i širila. Stavila sam ruku na usta od šoka.
Judy: Zayn!
Zayn: Ne brini se. Nije ništa strašno.
Pokušavao je da me uveri kako to nije ništa ozbiljno, ali crvena mrlja koja se proširivala mi baš i nije pomagala da poverujem u to. Tačno su se videli otisci zuba, duboko zarijenih u meso.
أنت تقرأ
Angel of Darkness (Serbian)
أدب الهواةJudy je cura koja zivi sa svom majkom normalan zivot. Sve dok u zivotu se ne pojavi jedan misterijozan decko koji se zove Zayn. Probleme pocinju tek kada i on se pojavio. Imaju mnogo problema ali ostaju svaki put jaci i jaci.
