Judy: Daj Rose, ova ti je najgora do sad.
Gledala sam se u veliko ogledalo u butiku dok sam na sebi nosila neku odvratnu pink haljinu. Bila je prekratka i previše otvorena za moj ukus, skraćeno, odvratna.
Rose: Ma daj, uopšte nije loša.
Stavila mi je ruku na rame gledajući me takođe u odrazu u ogledalu a ja sam napravila nekakvu zgroženu facu
Judy: Da ako želim da idem u striptiz klub.
Blago me je udarila u rame i nasmejala se, a ja sam i dalje pokušavala da zadržim tu zgroženu facu iako su mi usne drhtale jer ne mogu više da spreče smeh i sa moje strane. Počele smo da se smejemo kao dve divljakuše dok su nas ljudi oko nas gledali i verovatno razmišljali da li smo normalni.
Rose: Volela bih da izgledam kao ti.
Pogledala sam je u čudu zatečena njenom izjavom dok je ona imala osmeh na licu, iako su mi njene oči pokazivale da joj baš i nije do smeha.
Judy: Daj ne zezaj me.
Rose: Ozbiljno ti kažem. Tako si dobro građena. Vidi mene! Izgledam kao pregaženi grizli.
Okrenula sam se ka njoj dok je njena glava bila spuštena ka dole i jako je zagrlila.
Judy: Rose, savršena si! Nemoj da sam te više čula da nešto takvo kažeš.
Nasmejala se ali to i dalje nije bio onaj lepi prirodni smeh. Verovatno je samo želela da skrene sa teme, a i ja sam.
Judy: Možeš li mi, molim te, dodati onu crnu haljinu što sam malopre probala. Mislim da ću nju uzeti.
Ta crna haljina je definitivno bila moj favorit jer nije bila ni predugačka i prekratka a bila je od zaista lepog materijala. Uzela sam je i po ko zna koji put ušla u kabinu da se presvučem. Moram još jednom da proverim da li je to to. Skinula sam onu odvratnu pink sa sebe i prebacila je preko vrata kako bi je Rose stavila na svoje mesto, a onda sam se pogledala u još jedno veliko ogledalo što se nalazilo unutra. Nosila sam samo donji veš i mogla sam bez problema da vidim sve što me zanima. Želi da izgleda kao ja?
Nasmejala sam se na tu ideju i pogledala se još detaljnije tražeći neku manu na sebi. Ne znam ni sama zašto sam to radila, valjda zato jer znam da nisam savršena i ne volim baš kada mi ljudi dodeljuju komplimente. Uopšte ne volim kako izgledam jer sam preniska i stomak mi je kao kod Homera Simpsona. Ok, možda ne toliki, ali svakako nisam bila zadovoljna. Da sam muško, nikada se ne bih zaljubila u mene. Ni ne razumem šta se Zaynu sviđa na meni.
Obukla sam haljinu nameštajući kosu da što lepše izgleda, ako je to ikako moguće, i ponovo počela da odmeravam sebe. Čini mi se da mi sužava telo i to je valjda dobro. Znači, uzeću je. Spustila sam pogled niz telo gledajući noge koje su nekako bile debeljuškaste kod kolena i naviše. Čoveče, od sutra moram da krenem sa rekreacijom. Pomerila sam se malo u stranu i shvatila da je ogledalo ustvari krivo za to jer nekako uobličava. Rekreacija može i da sačeka.
Rose: Hoće li to princezo - čula sam je sa druge strane kabine. Polako sam otvorila vrata susrećiću se sa njenim iznenađenim pogledom.
Judy: Mislim da je to to, a?
Uhvatila sam krajeve ovog udobnog materijala i pogledal ka dole, a zatim ka njoj. Očekivala sam njeno mišljenje, ali je ona umesto toga samo blenula u mene. Slučajno sam joj preko ramena ugledala neku osobu koja mi se činila poznatom. Da li je moguće? Louis?
Gledao je u mene par trenutaka sa nekim ozbiljnih izrazom lica, a zatim nestao između redova odeće.
Rose: Predivna si.
YOU ARE READING
Angel of Darkness (Serbian)
FanfictionJudy je cura koja zivi sa svom majkom normalan zivot. Sve dok u zivotu se ne pojavi jedan misterijozan decko koji se zove Zayn. Probleme pocinju tek kada i on se pojavio. Imaju mnogo problema ali ostaju svaki put jaci i jaci.