Angel of Darkness (Serbian)

6. Deo - Magicno mjesto

Pritisnuta uz njegovo telo gledala sam kapljice kiše kako se slivaju niz prozor. U sobi nije bilo svetlosti, ali ulične lampe su barem malo osvetljavale ovaj kutak i činile kapi kiše prelepim. Uvek sam volela kišu. Ona je za mene predstavljala neku vrstu snage koju Majka priroda šalje na zemlju kako bi nam barem malo olakšala život. To se nije moglo reći i za Zayna. On definitivno nije tu da mi olakša život već da ga učini dodatno komplikovanijim. Htela sam da se okrenem ka njemu i vidim njegovo lice dok spava ali nisam bila u mogućnosti ni prste da mrdnem a kamoli celo telo. Nisam ni želela, sviđalo mi se ovako. Ovo je za mene predstavljalo nešto novo. Nisam nikada imala dečka a nisam bila ni sa kim ovako prisna. Prijao mi je njegov zagrljaj i toplota koju sam osećala na leđima. Pitam se da li je ikada nekoga ovako grlio kao mene. Ma sigurno jeste! Zašto bih ja bila nešto posebna? On je izgledao jako dobro i ne bi me čudilo i da je dosad imao 1,000 devojaka. Ali zašto me nešto steže u srcu kada pomislim na to? Jesam li ja to ljubomorna? Pa, moglo bi se reći. Više ga se ne plašim, imam osećaj da je tu kako bi me čuvao. Nisam više toliko nervozna kada razgovaram sa njim kao na početku. Čvrsto me je držao u njegovom zagrljaju, ali opet ipak dovoljno pažljivo da me ne povredi. Definitivno mu to ne bi bio nikakav problem. Pogledala sam nazad ka prozoru na kome su kapljice poprimale svakakve boje. Skrenula sam pogled sa prozora i videla na zidu nekakvu svetlost, svetlos koja je dolazila odnekle iz mene. Šta bi to moglo biti. Ma možda je samo mobilni telefon ili tako nešto. Kapci su mi postajali sve teži i utonula sam u san.

....................

Slaba svetlost se probijala kroz sive oblake, pa kroz prozor i pravo u moje oči. Pa ne mogu da verujem. Verovatno jedini zračak sunca u gradu i završi pravo na mojim očima. Možda je to neki znak?! Čvrsto sam zatvorila oči i pažljivo i postepeno ih otvarala dok su se navikavale na svetlost. Nisam se potpuno razbudila ali nisam više mogla da osetim onaj pritisak koji sam osećala tokom cele noći. Okrenula sam se i na drugoj strani kreveta nisam nikoga zatekla. Gde je Zayn? ( ovo me podseti na X Factor: Where's Zayn? xD) Blagi miris nečeg ukusnog mi je dospeo u nos. Ds li nam on to pravi doručak? Pažljivo sam ustala i zateturala se ka vratima. Moram ga potražiti. Kako sam silazila niz stepenice, miris je postajao sve jači. Ušla sam u kuhinju i njega zatekla ispred tiganja. Naslonila sam se na okvir vrata i pogledala ka njemu upitnim pogledom.

Judy: Šta to praviš?

Okrenuo se ka meni vidno iznenađen što sam se probudila.

Zayn: Doručak.

Pogled je ponovo skrenuo ka tiganju.

Judy: Pa vidim i ja da je doručak, ali šta je za doručak?

Podigao je tiganj sa šporeta i stavio ga na sto.

Zayn: Sedi!

Poslušala sam ga jer mi je ona hrana izgledala sve privlačnije i ukusnije. Done je hleb i još par stvarčica i seo naspram mene.

Judy: Zašto me nisi probudio?

Zayn: Nisam želeo. Izgledala si zaista lepo dok spavaš!

Mogla sam da osetim kako se crvenim i spustila sam pogled. On se blago nasmejao i pogledao nazad ka jelu.

Zayn: Zar nećeš jesti?

Prekinuo je moje misli i naterao me da se vratim u stvarnost. Uzela sam viljušku i nož i počela da čaprkam po onome.

Judy: Samo se nadam da se neću otrovati.

On se nasmejao i pogledao me u oči.

Zayn: Ne bih ja tebe nikada povredio anđele.

Ponovo sam osetila toplotu u obrazima, ali da bih to prekrila stavila sam zalogaj u usta. Zaista je bilo ukusno. Ne znam ni šta je to ali mi se sviđa. Uskoro sam završila u uputila se ka sudoperi noseći prljavo posuđe.