Angel of Darkness (Serbian)

13 Deo- On dolazi- ja mrtvac

Osetila sam nešto vlažno na licu što me je probudilo. Otvorila sam oči i ugledala jednog velikog psa ispred sebe.

Judy: Auf, fujj. Šibe! Skloni se!

Moj povišen ton je oterao psa. Protrljala sam oči i pogledala oko sebe. Nalazila sam se u parku na klupi, gde sam predpostavljam spavala neko vreme. Glavobolja me je ubijala i jedva sam gledala na oči. Odakle ja ovde? Sekundu kasnije, kroz glavu mi je prošla cela scena koja mi se izdešavala večeras sa Nallom. Pogledala sam u sebe, ali ovoga puta sam bila obučena. Osećala sam se tako bezvredno i prljavo. Nisam smela da dopustim da mi ono uradi! Kako ovo da objasnim Zaynu... mami... Rose. Možda da im ne govorim? Dosta je ! Neću više da ćutim, moram ovo da kažem! Ne smem da pokrivam njegov zločin! Ako ga ja ne sprečim, uradiće ovo nekoj drugoj nevinoj devojci. Kroz glavu mi je proletela rečenica koju mi je rekao. Umreću? Trudna sam? Blagim pokretima sam pomazila stomak. Meni izgleda uredu. Ipak, nešto me je kopkalo. Šta ako je istina ono što je uradio? Šta ako zaista ostanem trudna? Rekao je da nikako ne mogu da prekinem trudnoću, da će se beba stalno vraćati. Suze su mi navrle na oči od same pomisli na to. Hladan vetar je dunuo, a ja sam podigla noge na klupu, grleći ih i pokušavajući da ugrejem sama sebe. Jakna na meni je i dalje bila Zaynova i sam njegov miris me smiruje i opušta. Postao je kao neka vrsta droge za mene. Skupčala sam se i razmišljala šta sada da uradim. Nisam imala ni telefon da proverim koliko je sati, ali sam po nebu mogla da zaključim da će uskoro jutro. Pobogu, mama mora da umire od brige! Da li da idem kući? Moram! Polako sam ustala i uputila se u pravcu kuće. Vreme je bilo prohladno, a kiša, koja je predpostavljam do skoro padala, је prestala. Nebo se razvedravalo a slabi sunčevi zraci su se probijali kroz oblake. Moram da požurim! Mama će me udaviti! Ne sme nikako da sazna šta mi se dogodilo, to bi je dotuklo. Ubrzala sam korak i osetila jaku bol u predelu nogu i između njih. Izgleda da ću ovo veče još dugo pamtiti! Niall osvetiću ti se, kunem ti se! Bila sam bespomoćna, a samo kada se setim onog njegovog jezivog keza, suze mi naviru na oči. Nikada se nisam plašila mraka, samoće... ali sada sam mislila da ću umreti od straha. Sve bi mi bilo lakše da imam telefon, pa bih sada mogla da pozovem nekoga u pomoć. Šta li Zayn sada radi? Sigurno mirno spava i nema pojma šta mi se dogodilo. Krivica me je izjedala iznutra. Ne treba da se oseća loše zbog mene, samo je hteo da mi ulepša ovo, najgore, veče u mom životu. Polako sam, zbog neopisivog bola, koračala kroz bare. Gledala sam u njih kako prave krugove i to me je opuštalo. I dalje je bila mrak, ali je polako počelo da sviće i osvetljava mi put. Sve je bilo pusto... jezivo tiho i prazno. Kao što rekoh, nikada me ovo nije plašilo, ali sada... Stavila sam ruke u džep Zaynove jakne kako bih se, barem malo, ugrejala. Napipala sam nešto i isto to izvadila. Novčanik? Zaynov novčanik? Unutra je bilo dovoljno novca za kartu do kuće. Bol je postajao jači i stvarno ne znam da li bih uspela da stignem do kuće, ali autobusom bi to bilo puno lakše. Da li to da uradim? Svakako ću mu vratiti i novac i novčanik, ali jaknu možda zadržim. Još jednom sam pomirisala kragnu jakne koja je tako neodoljivo mirisala na dečka koji mi je oteo srce. Uradiću to. Stigla sam do najbliže autobuske stanice i sačekala autobus koji je uskoro došao.

.....................................

Stajala sam ispred te trošne, malo starije kuće irazmišljla šta mami da kažem sada kada uđem. Napolju je već sasvim svanulo i grad se polako ,,budio". Ušla sam polako unutra i tiho, na prstima, došla do dnevnog boravka. Nečujno sam provirila unutra i videla mamu kako spava. Mora da je umrla od brige i jedva zaspala. Popela sam se, poput ninje, uz stepenice i uletela u sobu. Sve ove prljave stvari sam automatski bacila na pranje, osim jakne koju sam okačila na stolicu. Istuširala sam se kako bih barem malo sklonila ovaj osećaj prljavštine sa sebe, ali dok sam se presvlačila u novu i čistu odeću, primetila sam nešto na vratu i grudima. Modrice, rane, crvenilo... svega je bilo. Prstima sam lagano i nežno prešla preko njih ali sam ipak mogla da osetim bol. Kako sada ovo da sakrijem od majke? Uzdahnula sam i legla u krevet. Sada mi zaista treba odmor i ne mogu da mlatim glavu sa ovim. Ujutro, koje je već svanulo, ću pokušati da smislim šta ću dalje. Zatvorila sam oči i još jednom pomislila na onog prelepog, crnog dečka, nadajući se da će me opustiti i da ću ga sanjati.