Angel of Darkness (Serbian)

37 Deo-Ne i on...

Petnaestominutnu tišinu je prekinulo tupkanje kiše po prozoru. Vreme uglavnom uvek pogodi kako se ja osećam, trenutno jadno, bedno, pokislo, iznevereno, ljuto, tužno...

On je isti položaj imao od početka razgovora. Šake na licu, a laktovi na kolenima. Da nije tupkao nogama i stvarao čudnu buku, pomislila bih da je zaspao. Ona bolnička haljina mu i nije baš pristajala po veličini, ali na njemu je svakako izgledala divno. Svi ti mišići i tetovaže se vide i on izgleda prilično sexy... Ne Judy! Ne dozvoli da te obuzme njegova lepota, drži se svog stava. Nisi ti ničija lutka i niko te neće iskorišćavati ni na koji način.

Judy: I šta sada? - progovorila sam posle dužeg ćutanja.

On je samo podigao glavu, duboko udahnuo i prešao rukama kroz kosu, ostavljajući me bez odgovora. Ionako sam bila napeta i nervozna, ne treba da me izaziva.

Judy: Tebi se obraćam Malik! - oštro sam rekla.

Primetila sam da želi da se okrene ka meni, ali nisam imala snage da ga pogledam u te lažljive oči pa sam uzela jedan pramen kose i pravila se da me jako interesuje. Delićem oka sam zapazila njegove krvavo crvene oči i u meni se takođe javila želja da zaplačem, ali ostaću jaka.

Zayn: Žao mi je... - glas mu se izgubio u vazduhu.

Judy: I to je sve? - ponašala sam se zaista odvratno, ali zaslužio je.

Koliko god me boli ovo ignorisanje i sve ove reči koje mu upućujem, još više me boli činjenia da me je lagao svo ovo vreme. Nikada ga nisam ni pitala za njegovu prošlost, barem ne detaljno, ali nisam očekivala ovo. Ne mogu ni da ga zamislim kao nekog zlog tipa. Ume nekada da bude strašan i jeziv, ali znam da u duši nije takav... valjda.

Zayn: Šta dođavola želiš od mene? Ne mogu da promenim prošlost! - njegov povišen ton je samo označavao početak još jedne prepirke.

Judy: Zašto si me lagao? Zašto mi nisi rekao istinu?

Ispustila sam pramen iz ruke i ljutito ga pogledala, primetivši da se i u njemu javlja bes.

Zayn: Rekao sam ti da nisam mogao. Mislio sam da ćeš me odmah ostaviti i zaboraviti. To ne bih podneo...

Judy: Da me zaista dobro poznaješ znao bi da to nikada ne bih uradila. Svi mi imamo neke greške iz prošlosti koje nas ubijaju, ali nisi morao da ih kriješ.- glas mi se polako smirivao, kao i Zayn.

Zayn: Možda si upravu? Možda te ne poznajem dovoljno.

Pogledala sam sa nevericom u njega. To sam navela čisto kao primer, ali me je ovo sada potpuno iznenadilo.

Judy: Izgleda da ni ja tebe ne poznajem. - kratko sam rekla.

Zayn: Želiš li da upoznaš celog mene... ovde...sada... - hrapavost u glasu se sve više isticala.

Znam šta planira i taj maleni smešak mu neće pomoći. Kako može uopšte o tome i da razmišlja sada kada smo u ovakvoj situaciji?

Judy: Samo sanjaj Malik.

Pogledala sam u stranu jer mi je postajalo sve više neprijatno. Kako smo uopšte došli na ovu temu?

Zayn: Znam da to želiš...

Ma... kako se samo usuđuje?! Šta on misli da je? Šta on misli da sam ja?

Judy: Ne skreći sa teme. - ošinula sam ga pogledom.

Onaj smešak je sve više i više rastao na njegovom licu, a meni nikako nije bilo jasno kako smo dogurali do ovde.

Zayn: Crvenilo na tvojim obrazima mi ukazuje na to da želiš... želiš me Judy.