Angel of Darkness (Serbian)

17 Deo- Ima smisao...

Polako je krenuo ka meni, a ja sam sve više odmicala dalje od njega. Više ne znam ni ko je on. Sve što sam mislila da znam, nestalo je u deliću sekunde. Ne mogu da ga gledam istim očima kao do sad. Da li je istina to što je rekao? Da li je on zaista anđeo? Kada je primetio da se sklanjam od njega, sageo je glavu i stao.

Zayn: Istina je!

Ponovo! Ponovo mi je pročitao misli! Oke... Sad se zaista plašim. Ne mogu ni u mislima da budem sama. Povukla sam se nazad do kreveta i polako sela na njega. Čuli su se federi u dušeku koji su odjeknuli prostorijom. Rukama sam prelazila preko nogu i na taj način stvarala trenje koje mi je prijalo prstima, kao maleni udar struje. Gledala sam u jednobojne, monotone pločice na podu i razmišljala o svemu ovome. Oduvek sam volela priče i legende, ali se nikada nisam zapitala da li su istinite. Sada sve to ima nekakvog smisla jer su nekako mogli doći do te ideje, što znači da su ljudi i pre mene znali za njih. Ali zašto se anđeli spuštaju na Zemlju? Zar im nije lepše u Raju? Njega sam uvek zamišljala kao nekakvo prelepo mesto na oblacima, i ne vidim razlog zbog kog bi neko silazio na ovu bednu planeticu. Želela sam da znam istinu o njemu i o tome šta radi ovde, ali nisam imala snage da ga pitam:

Zayn: Želiš da znaš istinu, zar ne?

Podigla sam glavu i susrela se sa njegovim pogledom, nakon čega sam klimnula glavom. Polako je seo na istu onu malenu stolicu na kojoj je proveo noć. Duboko je udahnuo i pogledao najozbiljnijim mogućim pogledom u mene. Nekakva hladnoća i jeza su mi prostrujali kroz telo i činilo mi se kao da vidim sa neke litice sa koje ću svakog trena pasti u provaliju. Gledala sam u njega a on se nasmešio uz jedan izdah. Ne vidim šta je ovde smešno? Ja se osećam kao na iglama, a on se smeje.

Zayn: Ne znam odakle da počnem.

Judy: Od početka?

To sam rekla nekako sarkastično, a on je ponovo udahnuo i spustio pogled ka svojim cipelama. Nastala je višeminutna tišina koja me je ubijala. Ona mi je više parala uši od bilo koje muzike.

Zayn: Sećaš li se Mike-a?

Ok... Neko me je pogodio nekakvim ogromnim kamenom pravo u glavu. Otkud on zna za njega? Jedino ako ga on nije...

Zayn: Ja sam ga ubio!

ŠTA?! To mi i jeste palo na pamet, ali sam se nadala da nije istina. Zašto? Jao Bože sa kim sam se ja upetljala? Šta ako i mene ubije? Neće valjda... Valjda?

Zayn: Tebe nikada ne bih povredio...

Judy: Hoćeš li prestati sa tim? Nerviraš me! Želim malo privatnosti, a to ne mogu da imam ako mi konstantno čitaš misli!

Sve mi se nakupilo i jednostavno sam pukla. Javio se nekakav bes u meni i mislim da sam sada u stanju bilo šta da uradim. Brzo sam ustala hvatajući ga za majicu koju je u međuvremenu obukao, i pokušavajući da ga podignem. Naravno, propao pokušaj! Pogledao je u mene onim nevinim pogledom koji me je umalo omeo u nameri, ali neću to dozvoliti.

Judy: Odakle tebi pravo da nekoga ubiješ? Odakle ti pravo da mi čitaš misli? Šta ti ustvari hoćeš od mene?!

Trenutno sam osećala kako mi grudi podrhtavaju, kao i bes, tugu, zbunjenost, strah i sve to u isto vreme. Nisam želela to da pokažem jer želim da izgledam strašno i odlučno u ovakvoj situaciji. Njegove oči su sada izgledale tako mirno i pitomo, i ko bi rekao da neko takav može da ubije nekoga? Skoro sam se izgubila u njegovim očima, ali me je u stvarnost vratio njegov glas.

Zayn: Vidi! Znam da si zbunjena, uplašena, besna... i sve to, ali te molim da se smiriš i saslušaš me.

Bes je u meni otadala dok sam gledala njegovo mirno lice i te savršene usne kako se pomeraju. O Bože kako samo želim da ih poljubim. Nadam se da i ovo nije čuo. Nasmešio se i spustio glavu. Pa da... nije mu promaklo. Stisak mi je polako oslabio i ruke su ga same pustila, spuštajući se niz njegova prsa. Mogla sam da osetim ubrzano disanje sa njegove strane. Brzo sam se povukla nazad i ponovo sela na krevet stavljajući laktove na kolena, a bradu na šake. Gledala sam u njega u isčekivanju da nešto kaže, ali to se nije dešavali. Polako gubim strpljenje. Zašto sve ovo mora toliko da traje?